Андреј Кубичек (десно) (Београд, 14. мај 1987.) мајстор мачевања, социолог и истраживач, учитељ историјског мачевања. Секретар је Београдске академије мачевања, запослен на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, сарадник Филозофског факултета у Београду и Завода за унапређење образовања и васпитања.
Основну и средњу школу (Девета београдска гимназија) је похађао у Београду. Завршио је основне и мастер студије социологије на Филозофском факултету у Београду, где је и даље студент докторских студија.
Звања мајстора историјског мачевања стекао у Београду 2025. године. Спортским мачевањем флоретом је почео да се бави 2001. године у „Официрском мачевалачком клубу“ (Централни дом војске Србије у Београду). Aсистирао у раду код професора Александра Станковића у матичном клубу од 2006. године, а касније и у Школи мачевања „Свети Ђорђе“ и „Удружењу за позоришно и историјско мачевање“, где је стекао звања млађи асистент и асистент (2008. године), и инструктор (2010. године). Осим тога, учествује на бројним радионицама, трибинама, јавним наступима и предавањима, писао чланке и техничка упутства за мачевање шпадом. Самостално је одржао предавање на семинару за друштвену историју у Истраживачкој станици Петница 2008. године, као и више радионица на међународним догађајима о техници и тактици мачевања Александра Дојла (шпада, 1715. година) (Belgrade Sword Day 2024), Ј.Г. Брухијуса (транзициони рапир, 1671. година) (Sword & Balkan 2025) и употреби леве руке у мачевању шпадом (Tabor 2025). Учествовао је у суђењу као помоћни и главни судија на бројним турнирима (Swordplay, Intermezzo, Megdan) и учествовао организацији турнира Steel’s Edge. Од такмичарских резултата вреди истаћи прво место на „Првом првенству у борбеном мачевању Србије и Црне Гореˮ 2004. године, као и златну медаљу у шпади и сребрну у рапиру на турниру Intermezzo 2021. године.
Живи у Београду, бави се научно-истраживачким и педагошким радом, у Београдској академији мачевања ради са почетним групама (кораке и основне мачевалачке радње), као и са напреднијим групама које раде шпаду (мали мач). Аутори од којих црпи инспирацију су Филбер де ла Туш, Александер Дојл и Џон Мекартур. Осим тога се занима и за рапир (Салвадор Фабрис), сабљу (Алфред Хатон), ренесансни мач. Држи предавања и радионице из области историјског мачевања, као и индивидуалне часове мачевања. Самостално и у сарадњи са Петром Вуковићем израдио је бројне уникатне моделе вежбовних тесака, шпада, рапира и ренесансних мачева који се користе у Београдској академији мачевања, као и серијски модел шпаде и заштитних прслука (пластрона). Након 80 година, 2021. године је вратио мачевање у Чешки дом у Београду, у коме су крајем 1930-их година Игор Максутов и Константин Егер имали школу мачевања. Иницирао је и организовао Табор, први мачевалачки летњи камп у Белој Цркви од 2024. године.