MAČEVANJE U BEOGRADU    
....
ШКОЛА МАЧЕВАЊА
"СВЕТИ ЂОРЂЕ"
www.macevanje.org

 

O DVA VREMENA I DVA MAČEVANJA

 

 

 

 

 

 

Modernost koju smo napustili

 

 

"On mi izgleda kao DIJAMANT

uspoređen sa staklom". 

 

ŠEKSPIR, Perikle

 

Način života i način mačevanja su oduvek bili isto jer onako kako ljudi žive tako se i bore. U skladu sa duhom savremenosti koji u svim oblastima života potencira brzinu, agresivnost i prestiž formirao se i duh modernog sportskog mačevanja. U njemu je sredstvo borbe brzina, način borbe napad (poći prvi u akciju i pogoditi protivnika delić sekunde pre nego si pogođen) i cilj borbe pozicija na tabeli. U tu svrhu su napravljeni munjevito pokretljivi, superlagani i kao prut tanki i savitljivi "mačevi" a kretanje je svedeno samo na pravolinijsko napred-nazad. Kako je ovakva borba postala toliko brza da se pokreti više ne vide i ne promišljaju a pogoci gotovo ne osećaju moderno mačevanje je postalo električno tj. uvedeni su aparati, žice, utikači, lampice, kablovi, računari… za detekciju pogodaka.

 

 

 

 

  

    Tako je formiran i specifičan stil modernog turbo-tehno mačevanja. Mačevaoci istovremeno, "blic", napadaju jedan drugog uz šibanje, sudar i obostrane pogotke ne bojeći se ikakvih rana (imaju maske na glavi i rukavice na ruci, a oružje nije oštro) kalkulišući unapred da će biti pogodjeni ali tako da će njihovi udarci ili bodovi biti za delić sekunde brži kako protivnikov pogodak na njima ne bi bio registrovan. Klasično načelo mačevanja "pogodi i nemoj biti pogođen" je zamenjeno načelom "pogodi prvi bez obzira na posledice". Zbog velike brzine akcija mačevaoci nemaju vremena ni za šta drugo osim za refleks, instinkt, adrenalin i borbu u magnovenju polusvesti i hazarda. Misao i svest zbog munjevito izvedenih akcija stupaju na scenu tek na kraju, posle onog što se dogodilo: post festum, kad se priseća i analizira ono što je telo u vrtlogu refleksa učinilo.

    Na pitanje glavnom treneru Erica Srecke olimpijskog šampiona za 1992. i svetskog šampiona 1995. i 1997. godine i četvorostrukom prvaku Francuske: »Šta je formula uspeha u mačevanju?« on je, pomalo razočaranom novinaru odgovorio samo jednom rečju: »Brzina«. Na istu temu je i Aladar Gereich, (koji je 11 puta  bio prvak Mađarske, osvojio 7 zlatnih olimpijskih medalja, bio 5 puta prvak sveta i 10 puta član reprezentacije koja je osvajala zvanje prvaka sveta) izjavio:" Svi se danas nekud žure, žele što pre završiti posao, zato srljaju u napad. Danas se drugačije pristupa i sportu i treningu. Nekada se i sa drugačijim entuzijazmom pristupalo i takmičenjima. Ovaj sport je bio umeće i tehnika, danas je sve snaga, brzina i kondicija."

    Zbog pojednostavljenosti i svedenosti akcija u modernom električnom mačevanju mačevaoci prebrzo iscrpe sve što imaju reći pa s takvim mačevanjem zato nije moguće dugo živeti jer ono ubrzo postaje dosadno svakom iole kreativnom i inventivnom duhu.

    S druge strane savremeno električno mačevanje se izvodi uz stotine pravila i propisa vezanih za suđenje pogodaka i ponašanje mačevalaca prema protivniku i sudijama kao i stotine pravila i propisa vezanih za oružje i opremu za mačevanje. Ova debela knjiga se svake godine povećava sa novim aneksima i pravilima koja su sve apstraktnija i zamršenija.

       Iz svih ovih razloga ovakvo mačevanje, čak ni na najvećim svetskim takmičenjima, nema publiku jer je zbog prevelike brzine vizuelno nejasno, po radnji siromašno, jednolično i duhovno prazno, estecki neatraktivno a zbog agresivnosti i ostrašćenosti često ekscesno i vrlo neprijatno. O poslednjem je u jednom članku sa rezignacijom i razočarenjem izjavio Oriola (legenda svetskog sportskog mačevanja): »Svuda samo vika i vrska, izbezumljeni, nepromišljeni, prepuni snage, jurnjave i srljanja napadi, šibanja i udarci plake, sudaranje i guranje, besnilo praćeno prepirkama i svađama.«  

    U stvarnom duelu pravim mačevima, međutim, "matadori" modernog električnog mačevanja bi radili potpuno suprotno svemu što čine i zbog toga je ovo mačevanje po svojim osobinama daleko od onoga što je klasično mačevanje oduvek bilo.

 

 

          

Moderno sportsko mačevanje

 

 

http://www.youtube.com/user/Involucija

 

 

 

 

Klasičnost kojoj smo se vratili

 

 

      Vrstan mačevalac se bori duhom a ne mačem jer

u dobrom mačevanju mač prati duh a ne duh mač.

                                                                                  

 "Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

        

          U klasičnom mačevanju se ne koriste savremeni sportski mačevi čija je težina od 500 do 700 grama već pravi mačevi koji svojom autentičnom težinom i inercijom prisiljavaju mačevaoce da pokrete izvode sporije i realnom brzinom u kojoj se radnje vide i promišljaju. "Ne može se sve zvati mačem. Da bi mač bio oružje tj. pouzdano ubojit mora težiti bar 2 funte (0,9kg) kako bi se njime moglo podjednako smrtonosno seći i bosti. Tom igračkom (dvorski mač i francuski floret) od jedne i po funte mogu se ubijati još samo ptice". (Silver, 1600)

          Zato što pokreti u borbi nisu munjeviti i u magnovenju već pažljivi, odmereni i sa što manje rizika, u ovom mačevanju, koje zahteva staloženost, nema ničeg agresivnog, nemirnog, nestrpljivog, adrenalizovanog i histeričnog već smirujućeg i opuštajućeg. Zato što se pogoci jasno uočavaju i osećaju za klasično mačevanje nisu potrebni električni detektori.

 

 

 

 

 

 

        Pošto se sa povećanjem brzine mačevanja umnožavaju greške i slučajnosti a borba postaje sve hazardnija za obe strane ("brzopletost je kobna i za onog ko napada i onog ko se brani"; "najbrži najbrže i strada" - Camillo Agrippa, Trattato di Scienza d`arme, 1568.) osnovni zahtev klasičnog mačevanja je USPORAVANJE. Iz ovog razloga klasično mačevanje je racionalizovano i svesno pa je i borba najvećim delom intelektualni duel sličan šahu u kome se protivnik ne pogađa brzinom već proračunom, veštinom i zamkom. U takvom mačevanju je glavno razmišljanje, znanje, taktika, iskustvo, kreativnost, lukavstvo i intuicija tj. DUHOVNO a ne brzina, kondicija, refleks, adrenalin i instinkt - TELESNO i animalno u čoveku. Zato što je klasično mačevanje sporije ono pruža vreme za invenciju i inspiraciju i izvodi se kroz vidljive i jasne pokrete oružja i kretanje u svim pravcima i na sve načine a pokreti mačem i telom su raznovrsni i brojni pa i posmatranje mačevanja vizuelno atraktivno i zanimljivo.

 

 

     

Klasično mačevanje

 

 

 

O JEDNOM VREMENU I JEDNOM MAČEVANJU

 

 

 

Moderni svet u kome je suština života brzina, agresivnost, površnost i nestrpljenje ujedno je i svet u kome se moderno mačevanje svelo na brzinu, agresiju, nervozu, nepromišljenost i instinkt u magnovenju polusvesti. Moderni svet u kome je grabež oko steći i imati što više jedini cilj ujedno je i svet u kome je steći što više pogodaka i imati što više medalja i bodova na rang listama jedini cilj modernog mačevanja. Moderni svet u kome je jedino merilo svega samo korist i efikasnost ujedno je i svet u kome se u modernom mačevanju sve meri samo efikasnošću i korisnošću za plasman na takmičarskom tržištu globalnog sporta. Moderni svet u kome je jedini odnos prema svemu i svakome samo konkurentska borba za prestiž i pobedu ujedno je i svet u kome se mačevanju i drugom mačevaocu prilazi samo kao sredstvu uspeha, pobeđivanja i dominacije. Moderni svet u kome je najveća radost čulno uživanje u vidljivom, čulnom i fizičkom, ujedno je i svet u kome se u modernom mačevanju jedino zadovoljstvo nalazi samo u fiziološkoj opijenosti adrenalinom TELESNE BORBE. Moderni svet u kome su glavni hramovi kulture, civilizacije i lepote robni centri ujedno je i svet u kome se sav napredak, kultivacija i lepota modernog mačevanja nalaze samo u proizvodlji i potrošnji sve novije, raznovrsnije, tehnicizovanije i sajberizovanije opreme za mačevanje. MODERNI svet i MODERNO mačevanje su na svakom koraku saglasni plešući jednu istu lošu igru uz jednu istu lošu muziku. No, takav svet i takvo mačevanje se moraju jednom nužno, kad njihovi nagomilani otrovi počnu stvarati grčeve životu, trgnuti u svojoj bolesti i ugledati prazninu i ružnoću u sebi i oko sebe. Taj TRENUTAK odbacivanja modernog i vraćanja na klasično je neizbežan jer težnja vrsnom delanju i vrsnom postojanju se nalazi utkana u instinkt za vredno i veliko ŽIVOTA.

 

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

     

 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT