BEOGRADSKE ŠKOLE EVROPSKOG BORBENOG, SCENSKOG I SPORTSKOG MACEVANJA
 

POLEMIKE /
Polemics

 

Sablja – najbolje ili samo prigodno oružje?

  

»Sablja je najrasprostranjenije evropsko mačevalačko oružje od sredine 18. do početka 20 veka. Njen trijumf na kraju istorije evropskog mačevanja samo dokazuje da se ona u finalu borbe za prestiž pokazala kao superiornija od mačeva sa ravnim sečivom koji su se sa istorijske pozornice Evrope povukli već sredinom 18. veka«

 

N.S. Ljubičevo  

ODGOVOR

Nepobitna je činjenica da u periodu od sredine 18. veka pa sve do prve trećine 20. veka (sablja se koristila čak i za vreme I i II svetskog rata) sablja ima apsolutnu dominaciju nad svim ostalim vrstama mačevalačkog oružja. Činjenica je i da su mačevi sa ravnim sečivima u periodu pred kraj 18. veka počeli da nestaju. Međutim, sve ostalo vezano za izvođenje zaključaka iz ovih fakata, a posebno u sportsko-takmičarskom stilu »pobedila je jer je bolja«, spada u proizvoljno i laičko tumačenje koje ne uzima u obzir ili ne poznaje istorijski kontekst i razloge zbog kojih je došlo do popularnosti sablje u tom periodu u Evropi.

1.

U vreme s kraja 17. i početka 18. veka u Evropi je zakonom bilo zabranjeno nošenje mačeva a dvoboji i dueli su bili ili strogo sankcionisani ili kažnjavani smrću. To je dovelo do toga da je mačevalačko oružje počelo da se povlači iz svakodnevnog života ljudi. S druge strane značajno usavršavanje pištolja i taj novi tip naoružavanja građana postao je dominantan.

Takođe, zbog čestih i često smrtonosnih povreda na univerzitetima i školama mačevanja, gde su studenti i civili učili i vežbali ovu veštinu, u celoj Evropi su proglašeni propisi koji nalažu korištenje sablje u vežbama zato što je ona bezbednija za rad. To su bili prvi udarci koji su doveli do oseke i nestanka mača sa ravnim sečivom iz civilnog života građana Evrope.

2.

Druga, veoma značajna činjenica je da se mačevanje, koje je do 18. veka bilo pretežno građanska i civilna veština u periodu 18. veka sve više pretvara u vojnu veštinu tj. u VOJNO mačevanje. Odnos broja mačeva u vojnoj prema civilnoj upotrebi je opadao u korist vojne sve do 18. veka kada je bio skoro 8:2 u korist vojnog. Mačeve su izgubili civili a počeli nositi oficiri, državni i policijski službenici...

Povlačenje sa pozornice mača sa ravnim sečivom bilo je prvenstveno posledica zamene civilnog sa vojnim tipom mačevanja. Mačevanje se, dakle, pretvorilo u vojno mačevanje. Ova vrsta mačevanja, međutim, ima svoje zahteve, tehniku, taktiku i oružje koji se razlikuju od civilnog. Vojni mačevi su srednje težine, jaki i predviđeni za borbu u metežu (grupi) – ne 1:1 već 1 na više protivnika. To su u početku za pešadiju bili mačevi sa ravnim sečivima. Oni jako podsečaju na sablje i zvali su se »espadron« a kasnije i »palaš«. Namenjeni prvenstveno za udar i seču po tehnici borbe sabljom. Borba sečom u metežu je efikasnika od borbe bodom zbog šireg radijusa dejstva. Ona i ako ne ubija puno, izbacuje puno protivnika iz stroja ranjavanjem.

Kako je, međutim, u vojnim operacijama konjica od 18. veka počela da preuzima dominantnu ulogu na bojištu (a pešadija preuzima puške) tako se i širi upotreba sablje kako specijalizovanog i najpogodnijeg mačevalačkog oružja za konjički sudar. Tako se završilo na sablji! Evropa je bila preplavljena oružjem koje nikada u istoriji nije bilo evropsko, ni po poreklu ni po rasprostranjenosti. Dakle, do ovoga je došlo ne zato što je sablja »bolja« i »efikasnija« već zato što je niz vojnih i istorijskih okolnosti tražilo i u sablji našlo ono što je odgovaralo najviše TRENUTNIM potrebama datih uslova. Ovi uslovi, dok je mačevanje prvenstveno imalo dvobojni ili duelni civilni karakter nisu postojali. Naime, za dva mačevaoca u duelu ili dvoboju na tlu najbolje je oružje sa ravnim sečivom. Za borbu u metežu ili konjičku borbu, koji su postali dominantni, najbolje oružje je sa povijenim sečivom i tehnikom udara.

Ako bi se borila dva protivnika na tlu i jedan imao sablju a drugi prav mač ovaj drugi je u prednosti jer put kojim se nanosi udarac je znatno duži (pa je i udarac sporiji) no put kojim se nanosi bod. Ako bi se oni borili u konjičkoj borbi ili metežu, onaj sa sabljom je u prednosti.

Razlika u dužini puta, pa i vremena potrebnog za pogodak kod boda i sečenja

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT