MAČEVANJE U BEOGRADU    
 

POLEMIKE / Polemics
 

 


 

 

 

Zablude

o dva stava u dvoručnom mačevanju

 

 

 

        Na Vašem sajtu je vidljivo da se svi mačevaoci koji koriste dvoručni mač nalaze u levom stavu telom i levom hvatu mača. To je neuobičajeno obzirom da je  gotovo nemoguće da gotovo cela škola ima levoruke mačevaoce. Molim Vas da mi date objašnjenje.

 

            Velizar Mihajlović, Beograd

 

 

 

ODGOVOR

           

            Zahvaljujem se Velizaru na tome što me inicirao da napišem odgovor na ovo pitanje sa kojim se često srećem u radu sa početnicima ali nikako da stignem da na njega, kao i na mnoga druga, podrobnije odgovorim.

          Mnogi danas misle da je za razumevanje i učenje bilo čega (u našem slučaju mačevanja) dovoljno nabaviti par reprinta starih ili novijih knjiga i letimično proučiti fotografije ili slike izloženih tehnika. Ovo je naivnost i zabluda bilo da je reč o savremenim autorima ili knjigama i priručnicima starim više vekova jer jedino se kroz život uči živeti. Svi ljudi svih epoha su u svom radu oduvek grešili, gubili se, nisu znali dobro da se izraze, tragali, namerno zavodili, birali lošije opcije, zastranjivali, bili u zabludama... to je svojstveno i onima koji su pisali stare knjige ali i isto tako i modernim čitaocima u njihovim pokušajima da ih čitanju, razumeju, vide, tumače ili sami pišu. Na taj način nastaju ne samo stavovi i tvrdnje već isto tako i pitanja koja su zapravo samo izraz zablude.  Pitanje koje je ovde pokrenuto je upravo jedno takvo pitanje.

          Postoje dva razloga zbog kojih u školi mačevanja "SVETI ĐORĐE" i "DESPOT STEFAN" mačevaoci koji uče i mačuju sa jednoiporučnim i dvoručnim mačem koriste kontra-stav tj. da je leva noga napred i leva ruka uz nakrsnicu mača a desna na jabuci. Prvi razlog je istorijski (tradicionalnost) a drugi je tehnički.

 

         

          PRVI RAZLOG

 

          Levi stav u jednoiporučnom maču je prvi, osnovni, izvorni i klasični stav sa ovom vrstom mača. Naime, jednoiporučni mač je nastao iz jednoručnog viteškog mača koji je počeo pri kraju svog evolutivnog razvoja značajno da dobija na težini, pa i na dužini drške kako bi se zbog te povećane težine mogao povremeno koristiti i sa obe ruke. Razlog zbog kojeg je počeo dobijati na težini i dužini drške je taj što su mačevaoci uz ŠTIT počeli nositi i sve jači pločasti oklop na određenim delovima tela tako da je bio potreban sve masivniji mač i jači udar. Obzirom da se u to vreme koristio štit OSNOVNI stav je kao i u celom starom i srednjem veku bio kontrastav tj. štit u levoj ruci i leva noga napred a mač u desnoj ruci i desna noga nazad. Razlog je bio jednostavan: najjači udar i najduži bod se izvodi iskorakom zadnjom nogom napred a pri tome je telo zaštićeno štitom i iskošenjem sa leve strane. Iz ovog razloga svi mačevaoci u perodu nastanka jednoiporučnog mača su koristili kontrastav jer su koristili štit a u tom kontrastavu su ostajali i kad bi izgubili štit jer im je to bio izvorno naučen i univerzalni stav za borbu.

          Slična situacija se zadržala i kasnije kad su mačevaoci odbacili štit i počeli mačevati sa obe ruke protiv punog oklopa i kada je veliki broj škola nastavilo i dalje da koristi tradicionalni kontrastav. Neke škole su, međutim, odstupile od ovog stava. Prvi razlog je bio MODA. Naime, upravo u periodu "bastarda" evolucija teškog jednoručnog viteškog mača je počela da se kreće i u drugom pravcu - nastanka rapira tj. lakšeg mača ali predviđenog više za bod. U tom smislu je došlo do otkrića da je zgodno koristiti stav a ne kontra stav tj. desna ruka napred i desna noga napred (kod dešnjaka). Ova promena nije nastupila odjednom. Postojala je međufaza koja je trajala sve dok se umesto velikog štita koristio mali a onda je sa njegovim izbacivanjem i ona nestala i mačevaoci sa rapirom su zauzeli desni stav kao superiorniji u borbi bodom jer iskošuje telo i smanjuje izloženost protivnikovom maču za bod. No, mnogi mačevaoci toga vremena koji su koristili jednoiporučni mač su u skladu sa tim modernim tendencijama i otkrićima u borbi rapirom nekritično počeli preuzimati i unositi i te elemente u borbu jednoiporučnim mačem a kako bi, kako se to danas kaže, bili u "trendu i savremenim tokovima upotrebe novog oružja i novih tehnika borbe."

          Drugi razlog za širenje odstupanje od klasičnog stava kod dvoručnih mačevalaca je taj što su mnogi uz jednoiporučni mač nosili i rapir sa kojim su naučili, zbog češće upotrebe, da se bore u desnom stavu. Ovo zato jer u ta smutna vremena rađanja NOVOG DOBA mačevaoci bili koliko građani toliko i vojnici tj. morali su uz lakši građanski mač nositi i upotrebljavati teži, vojnički, a to je bio jednoiporučni ili dvoručni. Učiti boriti se u dva stava nije bilo praktično a posebno ne u doba kada je upotreba jednoiporučnog mača bila sve ređa. Ovu novu tendenciju zatiranja i umiranja prave, specifične i autentične tehnike dvoručnog mača (koja je samo pratila i odražavala njegov nestanak iz upotrebe već krajem 16. veka), su prihvatile i podržale mnoge škole u Evropi toga vremena pa čak i mnogi učitelji mačevanja tog doba u svojim knjigama i priručnicima. Ja, kao učitelj mačevanja u školama "SVETI ĐORĐE" i "DESPOT STEFAN" sam rešio upravo iz tog izvorno istorijskog razloga autentičnosti da ne prihvatim ove "novotarije" iz tog starog doba iako su se one toliko raširile da danas izgledaju kao standard a zapravo su izvorno odstupanje od njega. 

          No, neke škole su zadržale kontra stav i to ne samo iz tradicionalnih već i tehničkih razloga.

 

 

          DRUGI RAZLOG

 

           Postoji mnoštvo tehničkih razloga koji ukazuju na superiornost kontrastava u upotrebi dvoručnog mača. Dešnjak iskoračuje napred desnom nogom. Dakle, pravi prirodni iskorak koji ima svoju dužinu i oslonac koji telu u pokretu daje ravnotežu počinje sa nogom koja je nazad i težištem koje je na zadnjoj, desnoj, nozi.

          Dalje, udarac iz kontra stava kod dešnjaka je uvek jači od udarca iz stava a to je slično boksu gde desna strana tela koja je jača imajući prostor za zamah stiče ovim kretanjem dodatnu i punu snagu.

          Sledeći, vrlo bitan razlog je taj što dvoručnjak koji stoji u desnom stavu svoju desnu (glavnu) ruku drži napred i najizloženije protivnikovom udaru po podlaktici ili šaci dok je ona u kontrastavu dole na jabuci i manje izložena. Ovo posebno dolazi do izražaja kada se brane udarci po glavi a gde je šaka uz nakrsnicu uvek izloženija udarcu obzirom da je bliža glavi - mestu koje je napadnuto. U tom smislu ako je pogođena jedna ruka (ona koja je najviše napred i najlakše je pogoditi) onda bolje da to bude kod dešnjaka leva a ne desna ruka.

          Sledeći razlog je u tome što pokreti jednoiporučnim mačem ne polaze iz nakrsnice već tačke koja je centar balansa mača a to je teg-jabuka. Dakle, leva ruka u kontrastavu koja je gore drži mač ali desna, najpokretljivija, njime upravlja balansirajući kontrategom. Ukoliko to čini leva ruka kod dešnjaka ovo upravljanje balansom biće znatno neveštije.

          Postoji još jedan razlog. Udarci okretom su jedan od najčešćih elemenata borbe jednoiporučnim i dvoručnim mačevima. Kada mačevalac stoji u levom stavu on desnom nogom počinje kretanje u levo nazad a kada je u desnom stavu on levom nogom počinje kretanje u desno u nazad. U prvom slučaju, jer ne samo da desna noga vodi pokret već i desna ruka i desno rame (desna strana tela), okret je neuporedivo brži i jači nego kada se okret izvodi iz desnog stava uz vođenje levom nogom, levom rukom (levom stranom tela).

          Takođe, ovde treba dodati još i da ni jedan bod oko tela kao uzvrat nakon izvedene odbrane od udarca u donje sektore nije moguće izvesti ukoliko je kod dešnjaka leva ruka na jabuci umesto desne koja jedina može brzo i precizno voditi oštricu mača uz i uko tela.

          Na ovom mestu ću citirati i tekst jednog anonimnog autora iz priručnika 14. veka, koji je doduše vezan za jednoručni viteški mač, ali govori o još jednoj od prednosti kontrastava u borbi mačem. "Kad stojiš levom nogom napred srce je napred ali pokriveno štitom ili izmicanjem sa korakom prednjom nogom nazad. A opet kad iz levog stava ideš u iskorak desnom nogom napred, da bi protivnika pogodio, tvoja srce ti ide u nazad i levo ostajući zaštićeno. Ukoliko bi činio sumanuto i držao desnu nogu napred i zato u napad polazio iskorakom levom nogom napred tada pravo svojim srcem ideš na njegov mač. Nemoguće je napadati iz desnog stava a da se ne ugroziš više nego napadajući iz levog."

 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT