PRILOG ISTORIJI SCENSKOG MAČEVANJA U SRBIJI

KONSTANTIN KONSTANTINOVIČ EGER*

Glumac Dušan Janićijević u knjizi RUSI BEZ RUSIJE - SRPSKI RUSI priča sledeće:

,, Moj profesor mačevanja Konstantin Eger, jedan je od profesora Pozorišne akademije, koji je snažno delovao na formiranje moje ličnosti kao umetnika. Šag v perjod - šag v nazad... još ponekad odzvanjaju komande u mojoj glavi. Mačevanje sam zavoleo zahvaljujući autoritetu profesora Egera, pre svega. Njegove plave oči, vitak i elegantan stas i plemenito držanje - izazivali su divljenje i ulivali poštovanje. Njegovo dostojanstveno držanje, odmereni i precizni pokreti, za jednog muškarca lepo negovane ruke prefinjenog oblika, koje kao da su oduvek držale mač - govorilo nam je o njegovom pleminotom poreklu. Zamišljali smo ga na carskom dvoru, na ulaštenom parketu u snežno beloj odori sa vizirom ili na dvobojima gde brani čast u koju se neko drznuo da posumnja. Njegov život za nas je bio mala tajna i zato smo maštajući dograđivali delove njegovog životnog mozaika koji su nam bili nepoznati ,,

Konstantin Konstatinovič Eger

Konstantin Eger je bio prvi profesor scenskog mačevanja u Srbiji, jer su pre njega, a od osnivanja pozorišta još od 19. veka u Srbiji, radili amateri.

Rođen je u Rusiji, Peterburg, 16. april 1895. a umro u Beogradu 23. oktobra 1988. godine. U gradu Orel završio je Orlovsko - Bahtinski Kadetski korpus (Srednja vojna škola), a u Petrogradu Konstantinovsku Artiljerijsku vojnu akademiju.

Eger sa svojim ocem general-lejtenantom ruske Carske vojske Konstantinom Egerom starijim.

Sa očeve strane, general-lejtenant ruske Carske vojske Konstantina Konstantinoviča Egera, bio je plemićkog porekla (kao i sa majčine strane, Nadežde Vasiljevne Lisenko).

Špada dodeljena Konstantinu Egeru senioru (ocu K. E.) za iskazanu hrabrost u Japanskom-Ruskom ratu 1904. godina.

Kao oficir Ruske Carske vojske učestvovao je od avgusta 1915. godine u Prvom svetskom ratu, a od oktobra 1918. godine u Dobrovoljačkoj armiji „Belih". U oba rata je odlikovan sa pet oredna i dve medalje. Iz oba rata je izašao u činu potpukovnika. Posle povlačenja Dobrovoljačke armije, septembra 1920. godine, preko Poljske i Bugarske, sa jednim delom ruskih izbeglica dolazi u Beograd.

Egerovi pasoši Carske Rusije

Zaposlio se, upisao Građevinski fakultet, oženio i u toku života imao više raznih profesija.

I u Kadetskom korpusu i u Vojnoj akademiji usavršio je mačevalačku veštinu koja je bila među obaveznim predmetima nastave.

Egerova diploma o završenom kadetskom korpusu Carske ruske vojne akademije

Prvo postavljenje koje je Eger dobio u Srbiji posle emigracije.

U Beogradu, 25. maja 1925. godine polaže završni ispit iz sportskog mačevanja za floret, mač i sablju u Mačevalačkoj školi profesora mačevanja i boksa kneza Ivana Maksutova, koji je bio profesor mačevanja u Vojnoj akademiji u Beogradu. Od Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije je dobio i zvanje nastavnika mačevanja, uz nostrifikaciju uverenja Mačevalačke škole i visokog stručnog obrazovanja.

Slika sa časa iz škole mačevanja kneza Ivana Vladimiroviča Maksutova sa tekstom svedočanstva o položenoj školi mačevanja

U Beogradu je bio jedan od začetnika u obnovi mačevalačkog sporta posle Prvog svetskog rata,asistent u Mačevalačkoj školi kneza Ivana Vladimiroviča Maksutova i jedan od osnivača PRVOG BEOGRADSKOG MAČEVALAČKOG KLUBA, kao aktivan takmičar i trener.

Članska karta članstva u Fiskulturnom savezu Srbije

Bio je jedan od inicijatora u osnivanju JUGOSLOVENSKOG MAČEVALAČKOG SAVEZA 1928. godine u Novom Sadu i član njegovog Upravnog odbora. Bio je i reprezentativac u floretu Kraljevine SHS a za učešće na Olimpijskim igrama te iste godine u Amsterdamu. Nije otputovao jer nije imao državljanstvo Kraljevine SHS (koje će dobiti tek 1937. godine). Bio je jedan od osnivača mačevalačkog kluba SALLE d' ESCRIME u Beogradu u kome je bio nastavnik i trenet mačevanja. U novoosnovanom Mačevalačkom klubu - Jugoslovenskom mačevalačkom klubu „LUCIEN GODEN" 1938. godine je isto radio kao nastavnik mačevanja.

FIE licenca Konstantina Egera

Za vreme Drugog svetskog rata nije se bavio mačevanjem. Posle Drugog svetskog rata, na molbu novih vlasti i onih koji su ga znali kao vrsnog nastavnika i trenera mačevanja, uključio se u obnovu sporta u DF Jugoslavija. Prvo je, od 1945. godine bio nastavnik i trener u mačevalačkoj sekciji agencije TANJUG, SOFD „STUDENT" na Tehničkom fakultetu, pa od 1946. godine u mačevalačkoj sekciji „Crvena zvezda" i od 1954. godine u OMK „Jugoslavija" do 1957. godine, kada prestaje da bude nastavnik i trener mačevanja u klubovima, jer se posvećuje scenskom mačevanju na Akademiji za pozorišnu umetnost, proučavanju i pisanju o hladnom oružju, pisanju skripti za studente Akademije i postavci mačevalačkih scena u brojnim komadima (pozorišnim, filmskim i televizijskim) u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

Od 1. februara 1951. godine, do 1.jula 1965. godine bio je honorarni (pošto je već imao posao u državnoj službi) predavač, pa i viši nastavnik, pa profesor predmeta SCENSKO MAČEVANJE na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu (kasnije - Akademije za pozorište, film, radio i televiziju) Predavao je studentima glume, dramaturgije, režije, organizacije i filma.

Među njegovim brojnim studentima tih otseka, od Prve do Četvrte (završne) godine bila su kasnije poznata imena:

            1. Stojan Aranđelović +
            2. Slobodan Aligrudić +
            3. Faruk Begoli +
            4. Ivan Bekjarev
            5. Bosiljka Boci
            6. Bogić Bošković
            7. Milutin Butković +
            8. Zdravko Velimirović +
            9. Mihajlo Viktorović
            10. Uroš Glovacki
            11. Dušan Golumbovski
            12. Milan Gutović
            13. Stojan Dečermić +
            14. Ljerka Draženović
            15. Slobodan Đurić+
            16. Dejan Đurković
            17. Miloš Žutić +
            18. Dragan Zarić +
            19. Dušan Janićijević
            20. Jovan Janićijević +
            21. Slovodanka Jauković
            22. Svetlana Velmar - Janković
            23. Vladimir Janjić
            24. Dušan Jakšić
            25. Branislav Jerinić
            26. Mihajlo Janketić
            27. Dejan Kosanović
            28. Toma Kuruzović
            29. Vančo Kljajić
            30. Mihajlo Kostić
            31. Petar Kralj
            32. Zdravka Krstulović
            33. Dragan Laković +
            34. Predrag Laković +
            35. Moric Levi
            36. Sava Mrmak
            37. Pavle Minčić
            38. Milenko Maričić
            39. Taško Načić +
            40. Đorđe Nenadović
            41. Snežana Nikšić
            42. Branko Pleša
            43. Slobodan Perović +
            44. Dušan Poček
            45. Branka Petrić
            46. Olivera Petrović - Vučo
            47. Nadežda Poderegin
            48. Zoran Radmilović +
            49. Jelisaveta Sabljić
            50. Nikola Simić
            51. LJubiša Samarxić
            52. Božidar Stošić
            53. Neda Spasojević +
            54. Petar Teslić
            55. Josif Tatić
            56. Tanasije Uzunović
            57. Zafir Haximanov
            58. Đurđa Cvetić
            59. Dejan Čavić
            60. Gojko Šantić

Ima, međutim, još dosta značajnih imena, koja nisu, na žalost pronađena u zagubljenoj arhivskoj građi K.K.Egera i njima se izražava izvinjenje od strane pisca Biografije.

Sem što je pripremao svoje studente, bilo kog odseka akademije da u potpunosti usavrše scensko mačevanje, Konstantin Eger je vežbao i uvežbavao i glumce bez akademije.

Po pozivu, postavljao je scensko mačevanje u pozorišnim komadima Beograda (Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko, Beogradsko dramsko, Beogradsko dečije pozorište „Boško Buha", Atelje 212), Novog Sada (Srpsko narodno pozorište), Valjeva, Niša, Leskovca, Prištine, Skoplja, Kragujevca (Teatar „Joakim Vujić") i Sarajeva.

Takođe je po pozivu grada Dubrovnika, više puta, postavljao scensko mačevanje u komadima na Dubrovačkim letnjim igrama.

Scensko mačevanje se odnosilo na sledeće pozorišne komade:

            1. Kralj Lir
            2. Romeo i Julija
            3. Sirano de Beržerak
            4. Hamlet
            5. Don Karlos
            6. Smrt Stefana Dečanskog
            7. Kraljević i prosjak
            8. Tri musketara
            9. Biberče
            10. Zamak u Švedskoj

i još mnogobrojnim drugim komadima u drugim gradovima. Konstantin Eger je takođe postavljao scensko mačevanje i na Televiziji Beograd i u kooprodukcionim filmovima AVALA FILM sa inostranim partnerima.

Konstantin Eger je bio veoma studiozan u postavljanju scenskog mačevanja, bilo da se radilo o dvoboju ili masovnim scenama. Ako se radilo o dvoboju , svaki glumac je imao program (pismeni) šta treba da radi, koje pokrete, napade i odbrane, a što je značajno olakšavalo rad u pripremnom periodu. U ličnoj arhivi K.K. Egera, shodno pozorišnom komadu i mačevalačkoj sceni, svaki glumac ili više njih je znalo šta treba da rade u datom momentu.

Scenario režije za jedan od komada.

Bio je vrstan poznavalac hladnog oružja i perioda u kome se to oružje upotrebljavalo, kao i njegovoj istoriji i načinu korišćenja. Sa studentima, a kasnije glumcima, bio je krajnje taktičan, ali i uporan da dovede scensku borbu do savršenstva, u čemu je imao mnogo uspeha. Danas ga po tome mnogi glumci pamte.

Crteži koje je Konstantin Eger napravio za časove iz predmeta scensko mačevanje.

Dušan Janićijević o svom profesoru piše još: ,, Kada sam kao student dobio ulogu Tibalda (Romeo i Julija, V. Šekspir, mač i bodež) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, bilo je potrebno vladati mačem. Uz pomoć profesora Egera, moje kolege Branko Pleša, Stojan Dečemić i ja, te scene smo zaista savršeno pripremili. Na svaku predstavu, a bilo ih je mnogo, dolazili su glumci specijalno da gledaju samo scene mačevanja. Moji partneri - Branko Pleša, Stojan Dečermić i ja, dugo smo po telu nosili tragove od žestokih udaraca dobijenih od profesora Egera ili u međusobnim „dvobojima". Dolazilo nam je često da odustanemo,umorni, obeshrabreni svojom nespretnošću; mač kao da nije hteo da „sluša" u našim rukama.

Ali profesor Eger nas je uporno i strpljivo vraćao na parket, ulivajući nam samopouzdanje i hrabreći nas. I uspeli smo. Čak toliko da smo konačno zavoleli ovu plemenitu veštinu. A tadašnja kritika ocenila je te scene kao izuzetne.

Sigurno je da upravo profesor Eger uticao da u daljem bavljenju ovim poslom u pozorištu, a naročito na filmu, vodim računa o preciznosti i, rekao bih, skoro vojničkoj disciplini, bey koje bih veoma teško dugo opstao u statusu slobodnog filmskog umetnika. ,,

Slično ovome govore i glumac Mihajlo Kostić i drugi bivši studenti akademije.

Eger na času sa svojim studentima

U znak sećanja na dobrog, ali autoritativnog plemenitog čoveka aristokratskih manira, profesora i vrsnog pedagoga predmeta MAČEVANJE na Pozorišnoj akademiji, poznatiglumac, kulinar i pisac, odgovorni urednik, u saradnji sa uređivačkim i izdavačkim odborom, uvrstio je Konstantina Egera među najznačajnije ruske emigrante u Srbiji, koji su dali svoj neprocenjivi doprinos Kraljevini SHS - Kraljevini Jugoslavije, i srpskoj kulturi posle Prvog svetskog rata - u svim oblastima života i delatnostima, u knjizi: RUSI BEZ RUSIJE - SRPSKI RUSI (DUNAJ, Beograd 1994. godina. prvo izdanje)

Konstantin Konstantinovič Eger je bio začetnik scenskog mačevanja u toj Srbiji kao prvi.

Nacionalni centar za pozorišno mačevanje i scensko-istorijsku borbu je u sećanje na Konstantina Egera 2000. Godine uspostavio prestižno priznanje sa njegovim imenom a koje se dodeljuje svake godine za dostignuća u sferama scenskih umetnosti a koje se odnose na scenski spektakl.

Konstantin Eger i knez Andrej A. Gardenin.