MAČEVANJE U BEOGRADU
     Društvo mačevalaca "Sveti Đorđe"
   

Tajna mačevanja nije u mačevanju samom već u tome kako se mačevanju PRISTUPA. Tajna bilo koje veštine nije u veštini samoj već u pristupu njoj. Tajna života nije u življenju već u viđenju i pristupu životu. Ključ svega nalazi se ne u činiocima već u odnosima, ne u vidljivom već nevidljivom.

DRUŠTVO MAČEVALACA
“SVETI ĐORĐE”
(Sekcija Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje)


U JUBILARNOJ DVADESETOGODIŠNJICI POSTOJANJA

KLASIČNO MAČEVANJE
SREDNJEVEKOVNIM, RENESANSNIM I NOVOVEKOVNIM MAČEVIMA
ZA POTPUNE POČETNIKE I STARE MAČEVAOCE

 

GRUPA ZA DAME, GOSPODU I DECU
zainteresovane za učenje, vežbanje i istraživanje
tradicionalnih tehnika evropskog mačevanja

*
GRUPA ZA SCENSKO (POZORIŠNO, FILMSKO I BALETSKO) MAČEVANJE

Za glumce, glumačke škole, pozorišne, filmske i baletske organizacije

*
SEKCIJA ZA ORUŽNU MUZEOLOGIJU

Za ljubitelje starih mačeva

*
GRUPA VETERANA
“OFICIRSKOG MAČEVALAČKOG KLUBA CENTRALNOG DOMA VOJSKE”

*

"SLAVIJA"
SEKCIJA ZA ISTORIJSKO MAČEVANJE ČEŠKE BESEDE
BEOGRAD

 

 

»...Mačevanje se danas pretvorilo u bezvrednu razbibrigu – sa prezirom je govorio učitelj mačevanja.
– Sada ga zovu sport… Kao da se radi o bavljenju jutarnjom gimnastikom!
...Moram da vas prekorim gospodo, ja vam ne posvećujem svoje vreme da biste se bavili sportom,
već sa biste naučili jednu vrlo rafiniranu veštinu.
…Kad se uzme u ruku oružje, iako ono nosi zaštitnu kapu na vrhu a vi odela i maske,
nikad se ne smete ponašati kao da je u pitanju igra!
Kad osetite želju za igrom, gurajte obruč ispred sebe, ili uzmite loptu, čigru ili olovne vojnike...«


"Arturo Peres Reverte, "Učitelj mačevanja"

 

 

POŠTOVANI GOSTI,

 

SAJT PRED VAMA NE GOVORI O MAČEVANJU NA STANDARDNO MODERAN
TURBO-INFORMATIVNI, SPORTSKO-STATISTIČKI NAČIN.
ON ISTO TAKO NIJE NAMENJEN BRZOM “KLIKTANJU” ZA
LAKO I NESTRPLJIVO SKAKANJE PO LINKOVIMA SA CILJEM POVRŠNOG I ZABAVNOG
INSTANT INFORMISANJA.
RAZLOG OVAKVOG IZBORA JE NE SAMO TAJ ŠTO KAD SE PUNO SKAČE PUNO SE I PRESKAČE VEĆ I TAJ ŠTO JE HIPERMODERNI
PRISTUP MAČEVANJU U SUPROTNOSTI SA SUŠTINOM OVE DREVNE VEŠTINE,
A VEŠTINI PROŠLOSTI SE NE SME ODUZIMATI DUH PROŠLOSTI.

 

 

PUT U SVET MAČEVANJA PRED KOJIM SE NALAZITE TRAŽIĆE OD VAS NE
SAMO VREME KOJE ŽELITE U SAMOĆI POSVETITI SAMO SEBI VEĆ I RADOZNALOST, USPORAVANJE,
STPLJENJE, PROMIŠLJANJE I
OSEĆAJ ZA UMETNOST - JEDNOM REČI DUH.
SVE TO, A NASUPROT "HI TECH"-"FAST FOOD", EKSPRES AKCIONOM
INSTANT "ŽIVOTU" BEZ GLAVE I SRCA, I JURNJAVE OKO UŽIVANJA U
BEZVREDNOM PROLAZNIH TRENDOVA "PROGRESA" U NIŠTA, JE NE SAMO
NEOPHODNO KAO PRVA LEKCIJA U OTKRIVANJU SVAKE VEŠTINE
VEĆ I NEZAOBILAZNO AKO ŽELITE UOPŠTE U BILO ČEMU JEDNOM I NEGDE
PRONAĆI I DODIRNUTI PRAVU DUBINU, VREDNOST I LEPOTU.
KO ZA TAKAV PUT NEMA KORAK , JER "U PUNU DUŠU SVE MOŽE STATI, A U PRAZNU NIŠTA" (TAGORE),
TREBA DA NASTAVI SVOJIM, DRUGAČIJIM, PUTEM JER NITI SMO MI ZA
NJEGA NITI JE ON ZA NAS.

 

 

 

 

 

 


 

 

Mi se nalazimo u BEOGRADU.

BEOGRAD, Danijel Majsner (Daniel Maissner), bakrorez iz XVI veka

 

NAŠI PROSTORI SU

Sekcija mačevalaca "Sveti Đorđe" Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje,
OŠ "Drinka Pavlović", Kosovska 19

   

  

 

Centralni dom vojske Srbije, Braće Jugovića 19
“Oficirski mačevalački klub”
(grupa prebačena u OŠ »Drinka Pavlović« - Kosovska 19)

. ...

 

Mala sala za individualno druženje, pasaž u Knez Mihajovoj ulici


  

 

vinjeta

 

NAŠE GESLO JE
Ars virtutis causa - VEŠTINA ZBOG VRLINE,
a ne veština zbog pobeđivanja - jer vrlina ostaje vrlina i kad gubi.

"Vitez, smrt i đavo", Albreht Direr, 1513.
Erazmo Roterdamski ovom bakrorezu posvećuje tekst:
"Ne silazi s puta istinskog, koliko god da je težak i kakve god se utvare isprečile na njemu."

 

vinjeta

 

BAVIMO SE

 

Učenjem, rekonstrukcijom i savladavanjem KLASIČNOG evropskog mačevanja starog i srednjeg veka, renesanse i baroka za sve koji su LJUBITELJI (dame, gospoda i deca iznad 7 godina) starih veština i poštovaoci lepote neprolaznih vrednosti tradicionalnog i klasičnog. Pošto je postalo gotovo nemoguće naći mesto gde se neko može baviti mačevanjem bez nametanja torture sportskog treninga i beskrajnih takmičenja pod pritiskom postizanja šampionskih rezultata na globalnom takmičarskom tržištu rekordera mi smo u društvu mačevalaca "SVETI ĐORĐE" izgradili suprotan pristup mačevalačkoj veštini. Bavimo se ŠKOLOM mačevanja tj. učenjem i upražnjavanjem mačevalačke veštine bez kompeticije, konkurencije i takmičenja - KULTURNO, smireno, neagresivno, za "sopstvenu dušu" i iz ljubavi prema veštini samoj a ne iz pobedničkog prestiža, medaljomanije i slavoljublja.

 

 

 

    Pošto se bavimo isključivo KLASIČNIM mačevanjem SKLANJAMO SE od svih vrsta popularnih (pop) pomodarskih mačevalačkih trendova za razne urban-hit supkulturne grupe (neovitezovi, tehnovarvari, neogotičari, "bohurtaši" – sportistorijsko tj. kvazisportsko-kvazistorijsko mačevanje, "larpovci" - epsko tj. vilenjačko-patuljačko mačevanje, "gejmeri" - video igrica mačevanje, kostimeri - vašarsko-festivalsko mačevanje, etno mačevanje...).

 

   

 

vinjeta

    Neupućeni pokušavaju mačevanje učiti kroz moderan takmičarski sport u belim odelima. Tako nešto, međutim,

nije moguće. Zato što ono čime se radi diktira i to kako će se raditi, a "mačevi" za moderno sportsko mačevanje su
tanki, superlagani takmičarski rekviziti - igračke namenjene izmišljenoj sportsko-nadmetačkoj igri, tehnika i
taktika takve mačevalačke zabave su drugačiji od izvornih tehnika i principa autentične mačevalačke upotrebe
pravih mačeva u prošlosti. Ako se, dakle, hoće proučavati pravo (klasično) mačevanje nužno je okrenuti leđa njegovom savremenom
surogatu: modernoj sportskoj imitaciji i vratiti se nazad u prošlost i tradiciju.
No, to nije dovoljno. Moderan život SVE a ne samo mačevanje pretvara u "kvazi" i surogat, pa i čoveka koji hoće
da se bavi klasičnim mačevanjem. Zato baviti se ovom drevnom veštinom znači ne samo baviti se drugačijim
mačevanjem od savremenog sportskog već i više od toga. To znači i učiti kako se mačuje protiv "instant-turbo"
savremenosti u sebi i kako se kulturom oplemenjuje i postaje drugačiji od nje - autentičan, ne savremen i
klasičan: telom, mišljenjem, osećanjem, vrednovanjem i delanjem.


"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

ZA MAČEVANJE KORISTIMO

    

   Mačeve evropskog tipa za razne ukuse, temperamente i konstitucije a težine od 500 grama za DECU do 1,5 kilograma za odrasle: jednoručne viteške, jednoiporučne, dvoručne, rapire, špade, sablje, florete, dečije dvoručne… Pored navedenog u mačevanju koristimo i dagu (bodež za levu ruku uz mač u desnoj ruci), bakler (mali štit za levu ruku), plašt…
   SVA OPREMA potrebna za mačevanje (zaštitne kacige, odela, štitnici za podlaktice, naramenice, grudni oklopi, rukavice…) je obezbeđena i svi mačevaoci je koriste kolektivno bez nadoknade. Svaki mačevalac, ukoliko želi, može nabaviti i koristiti sopstvenu opremu ako ona zadovoljava neophodne standarde sigurnosti.

 

                               

 

 

OSTALA OPREMA

vinjeta

KOVAČNICA MAČEVA

 

vinjeta

 

Sve što čini jedan mačevalac pogrešno je ako je on sam pogrešan, jer KAKO i ŠTA se čini
zavisi uvek od toga KO čini.
Zato niko ne može dostići izvrsno u mačevalačkoj, ili bilo kojoj drugoj veštini,
i životu uopšte, ukoliko ne radi istovremeno i na tome da i sam postane izvrstan.
Stoga mačevalac glavne napore treba da usmerava prvo ka radu na sebi
a tek posle ka veštini, jer ON je taj koji veštinu uči.
Ako je mačevalac tu lenj, i tu poklekne, neizbežno klone i njegova veština.
Lenjost je, dakle, najveći neprijatelj svake veštine jer ko je u lenjosti taj je lenj i za vrlinu,
pa i veštinu koja se jedino iz vrline rađa.
Neka u skladu sa tim i tvoje mačevanje uvek bude istovremeno i stepenište
ka duhu i ličnim vrlinama jer najviše u bilo kojoj veštini je da ona postane put ka vrlini pošto
"Ne spašava veština već vrlina" (Vladika Nikolaj).
  

  

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

vinjeta

 

 

STIL MAČEVANJA KOJI KORISTIMO

   Izučavanju klasičnog mačevanja i časovima scenskog mačevanja prilazimo koristeći bazično stil mačevanja Škole »Sveti Đorđe«. Ovaj stil je rezultat tridesetogodišnje prakse, istraživanja i izbora iz instrukcija srednjevekovnih i novovekovnih španskih, italijanskih, nemačkih, francuskih, švedskih i ruskih učitelja i škola mačevanja.

 

ZA RAPIR, JEDNORUČNI VITEŠKI MAČ i RAPIR-DAGA NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Achille Marozzo (1550), Thibault Girard (1628), Camillo Agrippa (1604), Capo Fero (1610) i Salvatore Fabris (1606)...

  ...     

*

ZA JEDNOIPORUČNI MAČ i TEŠKI DVORUČNI MAČ NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Lebkommer Hans (1529), Joachim Mayer (1570), Paulus Hector Mair (1452) i Hans Talhoffer (1459)...

    

       Sekcija evropskog dvoručnog mača "Sv. Đorđe" je otvorena 20. decembra 1999. godine i bila je prvo društvo dvoručnog mačevanja u Beogradu posle 15. veka. U sekciji se u istraživanju i rekonstrukciji ove veštine koriste vežbovni dvoručni mačevi autentične forme i težine uz upotrebu adekvatne zaštitne opreme. Sekcija ima i popularan program dvoručnog mačevanja ZA DECU u okviru kojeg se upotrebljavaju posebno dizajnirani i potpuno bezopasni dvoručni mačevi. NAPOMENA: kada je reč o mačevanju jednoiporučnim mačem („bastard“) i dvoručnim mačem (stil „mač“ - tzv. „varvarski stil“ , „polužni“ stil, stil „gleva“ i stil „motka“ – tzv. „oklopni stil“) oni se trenutno u društvu (izuzev na individualnim časovima) ne izučavaju zbog zauzetosti učitelja sa grupama za jednoručno (floret, špada, rapir, sablja i gladius) i dvoruko mačevanje (rapir-daga, rapir-mali štit, rapir-plašt, duelno mačevanje) no, program dvoručnog mača stilom Majerove nemačke škole dvoručnog polužnog mačevanja se izučava a časove vodi Đorđe S., instruktor istorijskog mačevanja KDF „Singidunum“. U tu svrhu se koriste laki vežbovni dvoručni mačevi tipa „federšvert“, a koji su, kao imitacija pravih mačeva, najčešće korišćeni u civilnim školama mačevanja Nemačke 15. i 16. veka

 

       

 

*

ZA FLORET, ŠPADU, LAKI RAPIR I SABLJU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Angelo Domenico (1763), Sieur Girard (1740) Guillaume Danet (1767), Andre Liancur (1686) i Alfred Haton (1889), Till Fots (1893)

       

*

GLADIJUS, ŠTIT MALI I SREDNJI, TESAK, PLAŠT I OSTALE VRSTE MAČEVANJA

 

*

PROGRAMI ZA DECU

MAČEVANJE DEČIJIM DVORUČNIM MAČEM I KLASIČNO MAČEVANJE SPORTSKIM FLORETOM 19. VEKA


DEČIJI DVORUČNI MAČ VIDEO

     

 

*

Većina ljudi mačevalačku veštinu vidi prozaično, prizemno i banalno - kao umeće
kome je jedini cilj POBEĐIVANJE u ubijanju ili takmičenju.
Ali, zašto cilj mačevanja ne bi bio nešto sasvim treće,
nevećinsko i daleko od svake vulgarne i kompetitivne upotrebe mača za neko pobeđivanje?
Kao što reč može postati umetnost poezije, glas postati umetnost pevanja,
pisanje umetnost kaligrafije, pokret ruku umetnost sviranja ili slikanja, pokret nogu umetnost plesa,
razmišljanje umetnost spekulilacije - filosofija...,
tako isto i pokret tela i mača u mačevanju može postati jedna borilačka umetnost.
To je borba bez divljaštva suparništva što rađa harmoniju u kojoj
"Contraria sunt complementa" (suprotnosti se dopunjuju),
mačevanje u kome se protivnici bore kroz saradnju i sarađuju kroz borbu.


"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

SCENSKO MAČEVANJE
(pozorišno, filmsko i baletsko)

Vežbe SCENSKOG mačevanja se izvode po programima profesora KONSTANTINA KONSTANTINOVIČA EGERA i Eugena Koha (Lenjingradski institut za teatar), a za ljubitelje klasičnog mačevanja koji studiraju glumu ili se bave glumom (poseduju osnovna znanja iz oblasti scenskog pokreta i akrobatike). EDUKACIJU IZ OVOG DELA SCENSKE UMETNOSTI ČINE SLEDEĆE OBLASTI SCENSKOG MAČEVANJA: PROGRAM. Časove scenskog mačevanja drži dugogodišnji predavač scenskog mačevanja na Akademiji umetnosti “BK”, prof. sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Aleksandar Stanković.

GRUPA ZA SCENSKO MAČEVANJE

   

IZ IZBORA NAŠIH SCENSKIH BORBI

 

Učiti mačevanje znači pre svega učiti vladanje mačem.
Ali vladati mačem znači pre svega pokoravati se pravilima
pomoću kojih se mačem vlada jer, kao i dete, samo onaj ko je naučio da puzi i kleči sazreo je za hodanje i trčanje.
Ne možeš ni u čemu raditi šta hoćeš i dobiti šta hoćeš.
Da bi dobio šta hoćeš treba da radiš šta moraš.
Mačevalac koji neće da se pokorava pravilima veštine zaboravlja da sve,
pa i njegova sloboda, povlači neizbežne
posledice, a da apsolutna sloboda u veštini za neizbežnu posledicu ima apsolutno robovanje
neukosti u veštini.


"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

 

 

 

Mačevati, pa i živeti je LAKO - samo se zatrči kao JUNE. No, DOBRO mačevati i DOBRO živeti je TEŠKO. Loše i dobro se ne razlikuju, dakle, samo kao loše i dobro već i kao LAKO i TEŠKO. Zato mačevalac u učenju i vežbanju svoje veštine dostiže majstorstvo ne kad se bavi sobom - gleda da li je to što čini njemu ugodno, prijatno, naporno ili bolno već kad se bavi veštinom - da li je to što čini izvrsno. Otud težina mačevanja, svake veštine i života opšte, uvek i neizbežno raste sa količinom izbegavanja teškog u njima jer da bi veština i život postali laki potreban je prvo i pre svega napor.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

MAČEVANJE U NAŠEM DRUŠTVU

     Okupljanja mačevalaca su organizovana dva puta nedeljno u trajanju od jednog sata u večernjim terminima (vidi link na kraju: KONTAKT) SVA POTREBNA MAČEVALAČKA OPREMA ZA ČASOVE JE OBEZBEĐENA a MESEČNA članarina udruženja je 2000 DINARA.
 

     

Okretnost mača zahteva i okretnost duha. Zato dobar učitelj neprestano provocira, bode, seče, izaziva, pravi zamke, zagonetke i parabole, zavodi, izmiče se, vara... ne samo mačem već i rečima, mislima i postupcima. Samo učenik koji živahno teži da mu uzvrati brzim, oštroumnim, okretnim provokativnim, maštovitim... mislima, rečima i postupcima - dakle s duhom, je učenik koji je na putu da mu pravom merom uzvrati i mačem.
  Zato što mačevaoci ne mačuju samo mačem već i duhom u mačevaoca kome je tup duh, tup je i mač.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

NAŠI ČLANOVI

            U proseku, oko 45% naših članova čine dame, gospoda oko 30% a ostalo su deca. Starosna struktura je od sedam do šezdeset godina. Društvo postoji već DVADEST godina i njegovim aktivnostima rukovodi ALEKSANDAR STANKOVIĆ (PDF) diplomirani učitelj sportskog mačevanja Mačevalačkog saveza Jugoslavije i diplomirani profesor sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Internacionalne mačevalačke akademije iz Pariza sa mačevalačkim stažom od trideset pet godina. U aktivnostima ljubitelja društva pomažu i stariji članovi POMOĆNICI – mačevaoci koji se ovom veštinom bave više od petnaest godina.       

FOTO
NAŠI ČLANOVI

     Nije toliko važno da zadatak ispuniš efikasno i uspešno koliko kakvim si se pokazao dok si ga ispunjavao. U ispunjavanju možeš biti bezuspešan ali jer, "Način na koji umiremo može učiniti vrednim čitav naš život" (Bušido kodeks), način na koji si se nosio sa zadatkom može te izdići iznad svakog tvog neuspeha, kao onaj spartanski u Termopilima. Isto tako, možeš uspešno ispuniti zadatak ali da sve što si pri tome činio bilo je toliko poražavajuće da je unizilo i tebe i tvoj uspeh. Dobar učitelj, zato, jer pridaje najveći značaj tome kakav je učenik, uvek više promatra njega nego ispunjavanje zadatka koji mu je dao. Ništa što nam život daje da činimo ne daje nam toliko radi ispunjanja nekog zadatka koliko nas radi - da bi razotkrio ne da li nešto uspevamo ili ne uspevamo već ko smo i kakvi smo.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

NAČIN UČENJA MAČEVANJA U NAŠEM DRUŠTVU 

 

   

     Svi početnici se prvo bave mačevanjem 19. i 18. veka i to u tri faze:
I - Radnje nogu bez mača - mačevalački stav i desetak vrsta koraka najprostijeg linearnog kretanja (napred-nazad).
II - Položaji i radnje ruke sa mačem u napadu i odbrani i njihova koordinacija sa radom nogu u pokretu (tehnika napada i odbrane sa po težini najlakšim mačem - floretom: vežbovni mač 18. veka od 500 grama) i špadom: laki bodući mač 18. veka od 700 grama).
III - Taktika mačevanja
Nakon savladanog mačevanja 18 i 19. veka zainteresovani prelaze na mačevanje drugih epoha i drugim vrstama mačeva. Tada se prvo radi kretanje u raznim pravcima ("manevarsko kretanje"). Nakon toga se prelazi na radnje rukom francuskim rapirom (mač za bod i sečenje perioda 15-18 veka), španskim rapirom, bodežom za levu ruku, dvoručnim mačem (14-15 vek), jednoručnim viteškim i kratkim mačevima starog veka.
       Da bi se, dakle, naučilo mačevanje 18. veka u elementarnoj formi potrebna je najmanje jedna godina vežbanja. Da bi se elemetarno naučilo mačevanje ranijih perioda takođe je potrebna po godina za svaku vrstu mača. No, raznovrsnost je velika pa i zanimljivost zbog čega je mačevanje "strast za ceo život" jer kako piše u jednom španskom priručniku 15 veka: "Da bi se potpuno naučilo mačevati čoveku su potrebna dva života: jedan duhovni i jedan telesni. I taman kad je za virtuoznost u veštini sazreo u svom duhu on je za nju već prezreo i prestario u svom telu."  

 

 

 

vinjeta

 

„Dobar mačevalac izbegava svađu i borbu.
Boriti se znači ubijati.
Kako jedno ljudsko biće može sebe da natera da ubije drugo?
Od nas se očekuje da volimo jedni druge, a ne da se ubijamo.
Odvratno je i pomisliti da neko treba stalno da razmišlja o ubijanju i o tome kako
da izađe kao pobednik.
Mi smo moralna bića, mi ne smemo da se spuštamo na nivo životinjskog.
Kakva je korist od toga da neko postane vrstan mačevalac ako usput
izgubi svoje ljudsko dostojanstvo?
Najbolja stvar je biti pobednik bez borbe.
(...) Poenta je da ovu umetnost treba iskoristiti kao sredstvo za napredovanje u
proučavanju Puta.
Ukoliko se ona pravilno upražnjava, ona nam na delotvoran način pomaže da
doprinesemo oplemenjivanju našeg uma i duha.“

„Kenđucu Fušiki Hen“
(Nepoznato u veštini mačevalaštva) - Kimura Kjuho, 1763


vinjeta

 



TEORIJA MAČEVANJA NAŠE KNJIGE
SVA IZDANJA
NAŠI FILMOVI

 

vinjeta

 

Laici mačevanje izjednačavaju sa umećem ubijanja zbog čega nemaju
razumevanje za njegovo učenje i vežbanje.
Istina je, međutim, suprotna,
Prava veština u mačevanju nije protivnika ubiti već
odvratiti, obeshrabriti, zaustaviti,
urazumiti, razoružati, savladati, zaustaviti, onesposobiti, zadiviti ga majstorstvom,
namagarčiti, nasmejati, opčiniti ga i pridobiti lepotom,
ili u najgorem slučaju - ako je potpuna budala, raniti.
Ubiti mačem, dakle, nije vrhunac veštine već znak neukosti.
Onome ko je dostigao izvrsnost u mačevanju, jer za njega je pitanje majstorske
ČASTI da u borbi veštinom nadigra trivijalnost ubijanja,
mač nikad nije u službi smrti. Samo onaj ko ne zna da mačuje - ko ne vlada
mačem, već mač vlada njim, u borbi mora da ubija.
Zato svaki izvrstan mačevalac, jer zna da ubiti uvek znači biti ubijen, za prvo
pravilo borbe pravim mačem uvek ima: mač služi samo za plemeniti odbranu,
pa zato najveći rad i pažnju u učenju veštine pridaje obeshrabrivanju,
razoružavanju, onesposobljavanju,
oduševljavanju ili ranjavanju, a ne ubijanju protivnika.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

vinjeta

NE BAVIMO SE

vinjeta

 

 

 

Mačevanje je kao pisanje.
Prvo se uče pokreti tela i mača - slova.
Zatim se uči povezivanje tih pokreta u akcije - pisanje reči.
Nakon toga se uči povezivanje akcija - sklapanje rečenica.
Tek kada se mačevalac na ovaj način "opismenio" i počeo da sklapa akcije
u mačevanju - "piše",
pokazaće se da li je u duši prizemni kalfa i običan zanatlija ili umetnik:
hoće li u veštini pisati praktično - prozaično, ili umetnički - poetski.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

 

   

      Nije nešto samim tim što je moderno i novo bolje od starog. Svaki novi korak u vremenu je korak u svim pravcima: ne samo napred već i levo, desno, nazad…, i u provaliju. Pametni ljudi zato rado čine i suprotno prolaznim trendovima savremenosti. U svemu postoji staro koje je arhetip, večni uzor i izazov svakoj budućnosti, pa zalaganje za klasično i neprolazno uvek može biti značajnije, vrednije, inspirativnije, lepše i avangardnije od zalaganja za hipermoderno i najsavremenije.  

 

"Dnevnik učitelja  mačevanja", Aleksandar Stanković

 

KLASIČNO ILI ELEKTRIČNO MAČEVANJE

   

     Istorija evropskog mačevanja je stara je oko 3800 godina. Gotovo 99% tog vremena čini autentično, PRAVO mačevanje klasičnim mačem. Tek  poslednjih šezdesetak godina mačevanje postaje električno. Mi odbacujemo MODERNO sportsko "električno mačevanje" tj. mačujemo isključivo kao i svi naši preci mačevaoci KLASIČNO - samo čistim čelikom i mačevima koji su bez žica, utikača, sijalica, prekidača, sirena, baterija...

      Kad je reč o zaštiti ne koristimo modernu opremu od pleksiglasa i najlona kao ni kacige i odela u kojima su mačevaoci  kao motociklisti i kosmonauti. Odbojni su nam svi ti veštački trendovi. Mačevaoci već stotinama godina mačuju bezbedno i bez mnoštva savremenih a nepotrebnih hit rekvizita koji se nude i propisuju od strane globalnih proizvođačkih, trgovačkih i oficijelnih mačevalačkih lobija. Dokazano je da poštovanje elementarnih pravila zaštite i pravilna upotreba klasične i već vekovima oprobane opreme od prirodnih materijala (metal, koža i debelo laneno platno) u potpunosti zadovoljava sve neophodne uslove za bavljenje mačevanjem.

     

 

NAŠ POGLED NA MODERNO SPORTSKO MAČEVANJE

NAŠ POGLED NA SAVREMENI SPORT

   

Mačevanje RAPIROM, TESAKOM I RAPIROM I DAGOM

 

*

Cilj dobrog mačevaoca danas nije banalno pogađanje protivnika i poeni u takmičenjima već SAVRŠEN udarac ili ubod.
On to postiže tako što nije zaokupljen pobedama već načinom mačevanja, ne brojanjem već vrednovanjem toga što čini.
Dobar mačevalac, zato, ne izvodi razoružanje da bi razoružao protivnika (pobedio ga)
već da bi izveo BESPREKORNO akciju razoružavanja; on ne napada protivnika da bi
ga pogodio (pobedio) već da bi SAVRŠENO sproveo zamišljenu akciju napada; ne izvodi odbranu da bi
sebe odbranio već da bi jednu vrstu zaštite uradio sa PERFEKCIJOM;
on se ne bavi mačevanjem da bi sebe telesno, duhovno i duševno samousavršavao - jer to koristoljublje ne dovodi
tom cilju, već se mačevanjem bavi iz ljubavi pa ga ta ljubav počinje telesno, duhovno i duševno usavršavati;
on u borbi ne napada protivnika već njegovu veštinu, i ne brani sebe već svoju veštinu…
Na tim malim, jer " Đavo se uvek krije u sitnicama", skoro nevidljivim razlikama ODNOSA prema veštini i
protivniku - finesi da jedan razoružava da bi pobedio a drugi da bi izveo
razoružavanje… - da jedan u onom što čini misli o sebi a drugi o svom posvećenju, se temelji sve
božansko i sve dijabolično,
sve varvarsko i kultivisano plemenitošću u veštini mačevanja i životu uopšte.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

Špada - mali mač

 

 

 

     Mnoge škole pokušavaju da postanu ono što je moja vežbajući jedino tehniku mačevanja. Oni uče da se pobeđuje samo održavanjem tela u kondiciji i usavršavanjem pokreta mačem... Tako nešto ne vodi na pravi put.


Mijamoto Musaši , 1645

 

 

 

 

TEORIJA MAČEVANJA

     Neupućen čovek mačevanje vidi samo kao fizičku radnju mišića i mača vođenu instinktima i utreniranim refleksima. Ovakvo mehanicističko razumevanje mačevanja je izraz savremenog života koji sve, zbog opsednutosti materijalnim, varvarski redukuje na telesno, predmetno, tehničko, opipljivo i vidljivo. Međutim, tako shvaćen "mačevalac", ma koliko bio savršeno utrenirana mašina, nije mačevalac niti je tako shvaćeno mačevanje mačevalačka veština.
     To što razlikuje i najboljeg kalfu od najgoreg majstora je što prvi počinje i završava na tehničkom i telesnom dok drugi ove prekoračuje i pretvara u veštinu koristeći ih pomoću duha kreativno.
     Dakle, dok jednu polovinu mačevalačke veštine čini neposredna tehnika, vidljivo, telesno i mehaničko drugu isto toliko veliku polovinu čini svet netelesnog, neopipljivog i nevidljivog.
      Iz tog razloga insistiramo da se članovi društva ne bave samo telesnim aktivnostima već i da promišljaju veštinu kojom se bave pa i ono sa čime je ona povezana: sebe i svet oko sebe. U tom smislu na sajtu koji pratite imamo niz linkova koji se bave teorijom, tehnikom, istorijom, etikom… mačevanja: O MAČEVANJU
Pored navedenog naše društvo aktivno učestvuje u izradi edicije knjiga "Rapir" u okviru koje je do sada izdato deset knjiga iz oblasti istorije mačevanja u Srbiji, tehnike sportskog mačevanja i reafirmacije klasičnog (pravog) mačevanja, a o čemu se možete informisati na linku NAŠE KNJIGE i TEORIJA MAČEVANJA.

 

 

 

 

 

vinjeta

 

U kompetitivnom - nadmetačkom mačevanju,
u kome je jedini cilj pogoditi protivnika,
glavno sredstvo za to je da borba traje što kraće (da se protivnik pogodi odmah jednim pokretom).
Zato je u takvoj borbi odlučujuće ubrzavanje (instinkt i refleks)
jer što borba kraće traje manje je rizična pošto pruža manje šansi protivniku
i smanjuje verovatnoću sopstvene greške.
U nekompetitivnom mačevanju, u kome je jedini cilj da se zajedno sa protivnikom
POGODI VEŠTINA,
glavno sredstvo za to je da borba traje što duže (da se protivnik što kasnije pogodi).
Zato je u takvoj borbi, koja liči na dobro a ne loše vođenje ljubavi,
odlučujuće usporavanje (kontrola instinkta i refleksa).
Ona je zbog toga uvek kreativnija, zahtevnija, zanimljivija,
inspirativnija i zanosnija - više umetnost no banalnost.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

 

     Neki Euklidov učenik, nakon što je iz geometrije naučio aksiom paralelnih prava, upitao je nezadovoljno učitelja: „Šta ja dobijam učenjem ovoga, što ne služi ničemu?” Euklid tada pozva svoga roba i reče mu: „Daj ovome novčić jer on iz svega što čini mora imati za sebe neku korist.” Isto tako kad su jednom građani zamolili Pitagoru da im objasni "Šta je to filosofija i koja je korist od nje", on je dao odgovor, a koji se može primeniti na pravilno razumevanje svega, pa i današnjeg klasičnog mačevanja: "Život je sličan okupljanju na Olimpijskim igrama na koje su došli različiti ljudi okupljeni s tri motiva: prvi da bi se takmičili i kitili slavom, drugi da bi trgovali - kupovali i prodavali robu, i treći kao posmatrači i izučavaoci. Tako i u životu, neki ga žive radi slavoljublja, drugi radi novca i koristoljublja, ali najbolji je izbor onih koji svoje vreme provode u njegovom izučavanju i kontemplaciji - kao ljubitelji mudrosti." Značaj najvećeg broja najvrednijih stvari je, dakle, upravo u tome da nepraktično postoje nadahnjujući čoveka nečim drugačijim i višim – kulturom i slobodom kao najvećim vrednostima ljudskog života. Zato je Volter i napisao: "Suvišno je veoma nužna stvar."


 

 

 

ČEMU SLUŽI MAČEVANJE DANAS?

 

      Kad čovek nešto radi sa radošću i oduševljenjem nema pravo ni na šta. Nema pravo čak ni na uspeh. Plaćen je unapred! Zato je i rečeno: "Pobeda je beskorisna, ali borba je lepa". (Hose Santos)

     Danas u doba kratkovidog pragmatizma i koristoljubivosti stalno se postavlja pitanje: čemu koristi klasično mačevanje? Šta je to što vodi ljude da posvećuju sate, godine i decenije svog života vežbanju ove veštine? Danas, u 21. veku ne može se, ali i ne treba, govoriti ni o kakvoj praktičnoj upotrebljivosti ove veštine. Prvi razlog je taj što se mačevi danas ne koriste za pravu borbu pa je stoga i besmisleno pokušavati biti upotrebljiv za nešto što i ne postoji. Drugi razlog je taj što klasično mačevanje ne može biti čak ni takmičarski upotrebljivo. Naime, svako pretvaranje neke borbene veštine u takmičarsko nadmetanje (u bezbednim zaštitnim odelima, sa kacigama, po propisanim pravilima, sa tupim mačevima…) ovu transformiše u sportsku IGRU tj. kvazi-borbenu veštinu zbog čega tada reč više nije o pravoj efikasnosti već kvaziefikasnosti u kvazi (farsa-lažnoj) borbi. ( Vidi: BORBENO MAČEVANJE I TAKMIČENJE i BORBENO I SPORTSKO MAČEVANJE. ) Niko, naime, ne može govoriti o svojoj efikasnosti u pravoj mačevalačkoj borbi dok ne stane pred pravo sečivo i protivnika koji je spreman da ubije, a kojeg, gle čuda, često ne zaustavlja propisni rez dužine 5 cm. ili ubod dubine 4 cm. (jer mu je npr. srce 2 cm. više levo ili 2 cm. dublje) pa on, iako ranjen i diletant - ali srčan, žilav ili lud, neobazirući se na povrede, nastavlja i ubija (mačem ili zubima). Život i simulacija života, virtuelno i realno uvek su jedan od drugog onoliko daleko koliko je daleko svako izbrojivo od beskraja.

      Mačevaoci danas, zato, ne treba da se glupavo i naivno zanose takmičarsko-pobedničkom upotrebljivošću svoje veštine jer su samo "bajka" virtuelni pobednici u jednom virtuelnom svetu (kao u dečijim video-igricama), već da mudro teže da iz tog sveta ostataka prošlosti stvore nešto istinsko i vredno - što nije surogat i dečija zabava. Mačevanje danas postoji iz istih razloga iz kojih postoje, poštuju se i čuvaju drevni zamkovi i druge starine od vrednosti. Ne zato što može biti korisno za ubijanje ili upotrebljivo za takmičenje, već zbog nečeg što prevazilazi svaku banalnu praktičnost - zbog kulture, umetnosti, lepote... Zato je Hope Sir William, 1707 i napisao: "Mačevanje postaje više od pripreme za borbu. Ono postaje nešto što se može vežbati i samo za sebe." Dakle, ako i tražimo danas neku svrhu klasičnog mačevanja ona je u razvijanju osećaja za lepo, izvrsno, vredno... - telesnoj, duhovnoj i duševnoj kultivaciji kroz bavljanje veštinom, oplemenjivanju i uzdizanju iznad banalnih animalnih strasti i varvarskih nagona za dominacijom kod nezrelih i onih sa problemima samoidentiteta.
      Zato je Konfucije u svom "Velikom učenju" 127-200 g.n.e i napisao: "Najviše delanje se ne ogleda u korisnosti niti upražnjavanje najvišeg delanja treba da ima za cilj korisnost. Zato što najviše delanje ima vrednost samo po sebi, ono treba da bude delanje ni zbog čega - iz ljubavi"

 

 

   

Rapir  i špada

 

*


KAMERA KOD NAS

 

 

vinjeta

 

Postoje dve vrste mačevalaca:
oni koje u mačevanju zanima nevidljivo, neopipljivo… - IDEJA, način, izvođenje, promišljanje, taktika, invencija,
veština, lepota, intuicija…, i za koje je mačevanje primarno duhovna delatnost;
drugi su oni koje u borbi zanima vidljivo, opipljivo, spoljašnje - pobeda, pogađanje, brojanje, instinkt, refleks…,
i za koje je mačevanje primarno mehanika i TELESNO.
Nijedan od njih nije ni bolji ni gori.
Oni su prosto različiti kao što se razlikuju drombulje, kastanjete i doboš od klavira, orgulja i harfe.
Svakom od njih je u skladu sa složenošču njegove konstrukcije i njegovim mogućnostima potrebno pružiti različito
kako bi mogao da zasvira svoju muziku.
Svaka mačevalačka borba, pa i život uopšte, se uvek vode na raskršću ove dve različitosti:
vertikale i horizontale u svemu.
  

  

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

vinjeta

 

macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org

Oficirska sablja


vinjeta

 

Neki tvrde da je prvi učitelj mačevanja bio đavo jer je Kaina naučio da izvodi bod imbrokato,
koji je ovaj iskoristio da ubije brata Avelja.
To je, međutim, polovična - đavolska istina.
Kain je zapravo prvo bio učenik Boga, ali loš učenik,
jer u imbrokatu nije težio božanskom - ideji dosezanja savršenstva
pokreta tela i mača već prizemnosti - njegovoj banalnoj upotrebljivosti.
Tako je Kain, ne želeći da služi veštini i mačuje iz ljubavi već da veština služi njemu i mačuje iz koristi i interesa,
upotrebio imborkato ne za lepotu već ubistvo, i zajedno sa svojim mačevanjem, otpao od božanskog u đavolsko.

    Sve se degeneriše i propada u đavolsko ukoliko mu njegova egzistencija nije i put za neku transcendenciju. Mačevalac zato treba stalno da ima na umu da, kao i sve drugo, i njegov mač se može koristiti gluposti radi i mudrost, dobra i zla radi – upotrebljavati i zloupotrebljavati. Iz tog razloga ne treba misliti samo o mačevanju - sredstvu, već i o tome šta sa njim činimo i zbog čega činimo - cilju, a držeći se večnog aksioma ravnoteže svega da zlo dobra nikad doneti neće. Clj mačevanja, zato, ne treba da bude umeće ubijanje jer kako kaže Marin Držić „Šta vredi znati mačevati kad svi mačevaoci su ili mrtvi ili leže po tamnicama?“ Ali cilj mačevanja ne treba da bude ni takmičarsko pobeđivanje jer iza strasti za pobeđivanjem skrivena je uvek želja za moći, porobljavanjem i agresija. Sve što činimo, svaka veština, pa i veština mačevanja dobri su samo ako pomoću njih oplemenjujemo sebe i svet oko sebe. Ne vidim drugu definiciju dobra i dublju svrhu ljudskog delanja, pa i mačevalačke veštine, od toga da služe tom plemstvu života.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

NAJZNAMENITIJE LIČNOSTI SRPSKOG MAČEVANJA
19. i početka 20. veka

vinjeta

ARHIV MAČEVANJA JUGOSLAVIJE
1908-1993

 

 

 

 

KONTAKT

 

vinjeta

 

Dva trkača mogu trčati uživajući u trčanju
jer im je stalo do trčanja a ne do prestizanja.
Dva mačevaoca mogu mačevati jer im je stalo do mačevanja,
a ne do pobeđivanja.
Sve postaje potpuno drukčije ako se radi
zbog ljubavi prema tome što se radi a ne zbog prestiža, afirmacije, dokazivanja, koristi,
slave... - ljubavi prema sebi.
 

 

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

  

 

 

 

 

 

        

            Prezentaciju održava Robert Osswald.

              Svi tekstovi i ostali sadržaji objavljeni na ovom sajtu (po Zakonu o autorskim pravima Republike Srbije) su autorski zaštićeni i zabranjeno je njihovo korišćenje u celini ili delovima, autentično ili modifikovano, u bilo koje svrhe i putem bilo kojeg medija bez prethodne pismene saglasnosti autora Aleksandra Stankovića.  

 

 

 

* NASLOVNA