MAČEVANJE U BEOGRADU
     Društvo mačevalaca "Sveti Đorđe"
   

ŠKOLA MAČEVANJA
“SVETI ĐORĐE”

School of fencing "Saint George"


 

KLASIČNO MAČEVANJE
SREDNJEVEKOVNIM, RENESANSNIM I NOVOVEKOVNIM MAČEVIMA
ZA POTPUNE POČETNIKE I STARE MAČEVAOCE

Mačevanje rapir-daga (bodež za levu ruku), Beogradska tvrdjava (Kalemegdan)

vinjeta

 

POŠTOVANI GOSTI,

 

DOBRODOŠLI U SVET DRUGAČIJI OD
UOBIČAJENOG - SVET MAČEVANJA, I SVET DRUGAČIJEG MAČEVANJA OD
UOBIČAJENOG SAVREMENOG SPORTSKOG MAČEVANJA - SVET
KLASIČNOG MAČEVANJA. IZ OVIH RAZLOGA SAJT PRED VAMA NIJE STANDARDNOG TURBO INFORMATIVNOG I
SPORTSKO-STATISTIČKOG KARAKTERA NITI JE NAMENJEN POVRŠNOSTI ZABAVE
BRZOG SKAKUTANJA PO LINKOVIMA.

 

 

NAMA JE CILJ DA SE BAVIMO EDUKACIJOM A NE INFORMACIJOM O MAČEVANJU
A "SMS" PRISTUP JE U SUPROTNOSTI I SA TIM I SA KARAKTEROM OVE DREVNE VEŠTINE.
PUT U SVET MAČEVANJA PRED KOJIM SE NALAZITE TRAŽIĆE, DAKLE, OD VAS USPORAVANJE, STPLJENJE I
PROMIŠLJANJE - JEDNOM REČJU DUH. SVE TO, A NASUPROT SAVREMENOM „HI TECK"-„FAST FOOD"- TURBO
AKCIONOM „ŽIVOTU" BEZ GLAVE I SRCA, JE NE SAMO NEOPHODNO KAO PRVA LEKCIJA U UČENJU OVE
VEŠTINE VEĆ I NEZAOBILAZNO AKO ŽELITE UOPŠTE U BILO ČEMU JEDNOM DODIRNUTI PRAVU DUBINU,
VISINU, VREDNOST I LEPOTU.
AKO ZA TAKAV PUT NEMATE KORAK - A VEŠTINI PROŠLOSTI SE NE SME ODUZIMATI DUH PROŠLOSTI,
NITI STE VI ZA NJU NITI JE ONA ZA VAS.

vinjeta

 

"Niko se nikad nije naučio da nešto vešto i časno dela za sebe i otadžbinu a da se pre toga nije ponizio
i podredio zakonima i pravilima mačevanja i, kao na brusnom kamenu, ispolirao
i naoštrio do iskonskog savršenstva." (Kapo Fero, 1610)
"Vežbanje mačem uklanja bolove, tugu i bolesti, povećava snagu i izoštrava um.
Daruje savršenstvo rasuđivanja, proteruje
melanholiju, bes i zle misli, a čuva izdržljivost, odlično zdravlje i dug život!" (Džordž Silver, 1599)
Zato „Mačevanje nikad nije bilo moda već je u svim vremenima
bilo moderno – KLASIKA“

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

UVOD
U VEŠTINU MAČEVANJA

       Neupućeni mačevanje vide samo kao fizičku radnju mišića i mača vođenu instinktima i utreniranim refleksima. Ovakvo mehanicističko razumevanje mačevalačke veštine je izraz savremenog načina života u kome zbog generalne opsednutosti materijalnim sve se svodi i redukuje samo na telesno, predmetno, tehničko, vidljivo, opipljivo i telesno. No, kao i u svemu tako i u mačevalačkoj veštini jedan njen deo je tehnika, vidljivo, telesno i mehaničko ali drugi isto toliko velik deo - ako ne još i veći, je svet netelesnog, neopipljivog i nevidljivog. Iz tog razloga svako ko se bavi ovom veštinom ne treba da se bavi kratkovido samo telesnim u njoj već i njenim promišljanjem i promišljanjem svega onog sa čime je ona povezana: mačevaocem samim i svetom oko njega. Stoga je najvažnije, pre svega, uputiti se u osnovna znanja vezana za tipologiju (sistematiku), tehniku, istoriju, etiku… mačevanja.

 

 



OSNOVNO O MAČEVANJU
(VRSTE MAČEVANJA)

TEORIJA MAČEVANJA
NAŠE KNJIGE O MAČEVANJU
SVA IZDANJA

 

 

 

„Iza muzičke umetnosti povezivanja dva, tri tona krije se kosmička misterija“ (Arvo Pert).
Ali ona se krije i iza umetnosti povezivanja dve, tri reči, boje, pokreta tela... - poeziji, slikarstvu, plesu...
i povezivanja dve, tri akcije u napadu i odbrani - borilačkoj umetnosti.
To je slobodno kreiranje akcija tela i mača vođeno inventivnom igrom ideja što ispunjavaju i inspirišu mačevaoce na zajedničku
perfekciju, harmoniju i istraživanje beskraja mogućnosti pokreta u borbi;
ali ne varvarskoj borbi suparnika oko banalne pobede već borbi suprotnosti sveta napada i sveta odbrane
(offense and defence with the sword) koju mačevaoci vode komplementarno a ne kompetitivno i koja
zato gubi divljački a stiče oplemenjujući karakter jedne telesno-duhovne kulture.

 

ŠKOLA MAČEVANJA “SVETI ĐORĐE”

se nalazi u BEOGRADU.

BEOGRAD, Danijel Majsner (Daniel Maissner), bakrorez iz XVI veka

 

Osnovana je 1997. godine i prva je i najstarija škola KLASIČNOG mačevanja u jugoistočnoj Evropi. Svoje programe je od osnivanja do danas realizovala u sklopu aktivosti Centralnog doma vojske Srbije, Doma omladine Beograda, Vojne akademije u Beogradu i Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje u Beogradu. Škola ima dugogodišnju i uspešnu saradnju sa Vojnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem u Beogradu, Italijanskim institutom za kuturu u Beogradu, Renesansnim udruženjem »RAGVSEVM« (Dubrovnik), "Centrom za dramski odgoj BiH" (Mostar), izdavačkim kućama Signaure i Fabula Nostra (izdato 12 knjiga iz oblasti mačevanja) itd.

 

 

MAČEVANJE U ŠKOLI MAČEVANJA „SVETI ĐORĐE”

„...Mačevanje se danas pretvorilo u bezvrednu razbibrigu – sa prezirom je govorio učitelj mačevanja.
– Sada ga zovu sport… Kao da se radi o bavljenju jutarnjom gimnastikom!
...Moram da vas prekorim gospodo, ja vam ne posvećujem svoje vreme da biste se bavili sportom,
već sa biste naučili jednu vrlo rafiniranu veštinu.
…Kad se uzme u ruku oružje, iako ono nosi zaštitnu kapu na vrhu a vi odela i maske,
nikad se ne smete ponašati kao da je u pitanju igra!
Kad osetite želju za igrom, gurajte obruč ispred sebe, ili uzmite loptu, čigru ili olovne vojnike...
“ Arturo Peres Reverte, "Učitelj mačevanja"

 

*

 

U borbi pravim sečivima ne vladaju pravila takmičarske igre. Iz tog razloga Škola mačevanja „Sveti Đorđe“ se ne bavi standardnim savremenim električnim sportsko-takmičarskim mačevanjem već klasičnim evropskim mačevanjem starog i srednjeg veka, renesanse i baroka. Reč je o mačevanju koje se 4000 godina koristilo uz upotrebu pravih mačeva i tehnika u pravoj ili prijateljskoj (kurtoaznoj) borbi, a sve do 19. veka kada je izmišljen njegov surogat - savremeno sportsko-takmičarsko mačevanje kao sportska igra sa hiperlaganim takmičarskim rekvizitima, modifikovanim tehnikama i dogovorenim pravilima.

 

 

   

Mačevanje tranzicionim rapirom, mačevanje rapirom i dagom, Beogradska tvrdjava (Kalemegdan)
Mačevanje jednoiporučnim mačem, mala sala – pasaž Knez Mihailove, Beograd

    

Koncept rada Društva mačevalaca “Sveti Djordje” je ŠKOLA tj. organizovanje UČENJA i bavljenja mačevanjem za sve koji su LJUBITELJI starih veština i poštovaoci lepote tradicionalnog i klasičnog kao OBLIKOM TELESNE KULTURE a ne kao sportom – dakle, bez nadmetanja, kompeticije, konkurencije, trening tortura, nametanja takmičenja i trčanja za rekordima, medaljama, peharima i rejtinzima. Drugim rečima BEZ AGRESIJE, NASILJA I DIVLJAŠTVA - kulturno, smireno, bezbedno, za "sopstvenu dušu", iz ljubavi prema mačevanju a sa ciljem oplemenjivanja veštine same, sopstvenog tela, duha i međuljudskih odnosa sa kolegama.

 

 

GESLO ŠKOLE “SVETI ĐORĐE” SA KOJIM JE I OSNOVANA

Zlatni krčag i kad se razbije ostaje zlato – vrlina i kad gubi ostaje vrlina.
Podvig je uvek veći od pobede pa vredno preleće preko svega - i preko svojih poraza.
Jer, dakle, biti dostojan vrha važnije je nego popeti se na njega treba
hteti Ars virtutis causa – VEŠTINU ZBOG VRLINE
a ne veštinu zbog pobeđivanja.

ZA MAČEVANJE U ŠKOLI SE KORISTE

    

   Mačevi evropskog tipa za razne ukuse, temperamente i konstitucije a težine od 500 grama za DECU do 1,5 kilograma za odrasle: jednoručne viteške, jednoiporučne, dvoručne, rapire, špade, sablje, florete, dečije dvoručne… Pored navedenog u mačevanju koristimo i dagu (bodež za levu ruku uz mač u desnoj ruci), bakler (mali štit za levu ruku), plašt…

    

Tesaci i drveni gladijusi za vežbu (rudis), štitovi mali i srednji

   Pošto je istorija evropskog mačevanja stara je oko 3800 godina a gotovo 99% tog vremena čini autentično, PRAVO mačevanje klasičnim mačevima mi odbacujemo MODERNO sportsko "električno mačevanje" tj. ne mačujemo mačevima koji imaju žice i utikače a koriste se uz električne aparate, sijalice, prekidače, sirene, baterije... SVA OPREMA potrebna za mačevanje (zaštitne kacige, odela, štitnici za podlaktice, naramenice, grudni oklopi, rukavice…) je obezbeđena i svi mačevaoci je koriste kolektivno bez nadoknade. Svaki mačevalac, ukoliko želi, može nabaviti i koristiti sopstvenu opremu ako ona zadovoljava neophodne standarde sigurnosti.

 

 

IZLOŽBA NAŠIH MAČEVA

Postoji mač koji je lagan i godi ruci za bod ali je slab za sečenje, mač koji je dobar za sečenje ali je nepogodan za bod i težak za ruku,
koji je savitljiv i zgodan za sport ali nedovoljno krut i neupotrebljiv za pravu borbu,
tvrd za oštrinu sečenja ali lomljiv za udar, dugačak i zgodan za borbu na daljini ali neupotrebljiv za borbu na skraćenoj distanci...
Nema mača koji u sebi ujedinjuje sve moći jer ništa ne može dobro služiti svemu.
Ako bi se i uspelo nekim čudesnim majstorstvom načiniti mač podjednako dobar za sve on neće biti vrhunski pogodan ni za šta već osrednji u svemu.
Svaki mač može biti car jedino svog carstva.

 

 

  

 

STIL MAČEVANJA KOJI KORISTIMO

   Mačevanju prilazimo koristeći bazično stil mačevanja Škole »Sveti Đorđe«. Ovaj stil je rezultat tridesetogodišnje prakse, istraživanja i izbora iz instrukcija srednjevekovnih i novovekovnih španskih, italijanskih, nemačkih,
francuskih, švedskih i ruskih učitelja i škola mačevanja.

 


STIL MAČEVANJA
ŠKOLE MAČEVANJA "SVETI ĐORĐE"
- KANON SV.ĐORĐE
7525 (CODEX ST.GEORGII 2017) -

(ŠPADA, RAZORUŽANJA, RAPIR, SKIJAVONE MAČ, RAPIR-BODEŽ, SABLJA I TESAK)

 

 

ZA RAPIR, JEDNORUČNI VITEŠKI MAČ, RAPIR I RAPIR-DAGU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Achille Marozzo (1550), Thibault Girard (1628), Camillo Agrippa (1604), Capo Fero (1610) i Salvatore Fabris (1606)...

  ...   

Mačevanje viteškim mačem. Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje rapirom, OŠ Drinka Pavlović, Beograd, rapirom i dagom, Beogradska tvrđava (Kalemegdan)

*

ZA JEDNOIPORUČNI MAČ i TEŠKI DVORUČNI MAČ NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Lebkommer Hans (1529), Joachim Mayer (1570), Paulus Hector Mair (1452) i Hans Talhoffer (1459)...

    

Čas dvoručnog mača, OŠ “Drinka Palović”, Beograd. Mačevanje jednoiporučnim mačem, Narodni muzej u Beogradu – Porodični dan – srednji vek.

       Sekcija evropskog dvoručnog mača "Sv. Đorđe" je otvorena 20. decembra 1999. godine i bila je prvo društvo dvoručnog mačevanja u Beogradu posle 15. veka. U sekciji se koriste pravi dvoručni mačevi i vežbovni dvoručni mačevi autentične težine, dimenzija i balansa.

      

 

Mačevanje jednoiporučnim mačem, Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje jednoiporučnim mačem, Vojni muzej u Beogradu - Noć muzeja. Mačevanje vežbovnim dvoručnim mačevima (plaseri), OŠ “Drinka Pavlović”, Beograd.

 

Vežbovni dvoručni mačevi (plaseri) i pravi dvoručni mačevi koji se koriste na časovima u školi

*

ZA FLORET, ŠPADU, LAKI RAPIR I SABLJU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Angelo Domenico (1763), Sieur Girard (1740) Guillaume Danet (1767), Andre Liancur (1686) i Alfred Haton (1889), Till Fots (1893)

      

Mačevanje floretom,Dom omladine Beograda. Mačevanje špadom i sabljom, Pasaž Knez Mihailova, Beograd

*

GLADIJUS, ŠTIT MALI I SREDNJI, TESAK, PLAŠT I OSTALE VRSTE MAČEVANJA

   

Mačevanje viteškim mačem, Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje mačem i plaštom, Beogradska tvrdjava (Kalemegdan). Mačevanje mačem i malim štitom (bakler), Vojni muzej u Beogradu - Noć muzeja

   

Mačevanje tesakom Centralni Dom vojske Srbije.

*

Mačevanje je kao pisanje.
Prvo se uče pokreti tela i mača - slova.
Zatim se uči povezivanje tih pokreta u akcije - pisanje reči.
Nakon toga se uči povezivanje akcija - sklapanje rečenica.
Tek kada se mačevalac na ovaj način "opismenio" i počeo da spaja i povezuje akcije
u mačevanje - "piše", pokazaće se da li je u duši prizemni kalfa i običan zanatlija ili umetnik:
da li u veštini piše praktično i prozaično, ili umetnički i poetski.

*

PROGRAMI ZA DECU

MAČEVANJE DEČIJIM DVORUČNIM MAČEM I KLASIČNO MAČEVANJE SPORTSKIM FLORETOM 19. VEKA

  

     

Mačevanje dečijim dvoručnim mačem, OŠ ”Drinka Pavlović”, Beograd

 

vinjeta

Prvi deo veštine mačevanja je mehanika telesnih pokreta telom i mačem - tehnika mačevanja.
Drugi deo veštine mačevanja je umeće mačevanja bez tela i mača - taktika, promišljanje, intuicija i iskustvo mačevaoca.
Dobro mačevanje, dakle, nije animalni refleksno-instinktivni impuls koji polazi
iz nogu i ruku i ostaje u njima već pokret koji polazi iz glave i osećaja šireći se na ruke i noge.
Početnik zato učenje i praktikovanje mačevanja počinje sa radnjama nogu i ruke – telesnim i vidljivim,
a završava sa glavom i osećajem - netelesnim i nevidljivim jer
kod zrelog mačevaoca mač prati nevidljivo a ne nevidljivo mač.
Stoga je i rečeno da pre nego što ukrste dva mača majstori mačevanja uvek prvo ukrste dve ideje – dva duha i dve duše.
Temelj mačevanja je biologija, refleks, automatika, rutina i TEHNIKA ali majstorstvo u svakoj veštini, pa i mačevanju,
kruniše jedino njihova kreativna primena - POETIKA.


SCENSKO MAČEVANJE
(pozorišno, filmsko i baletsko)

    

   

Osnovni napadi, obrane i uzvrati oficirskom sabljom. Priprema glumca Nikole Rakočevića (levo) za ulogu Pavla Karađorđevića u filmu „Budi Bog s nama“ Slobodana Šijana. Desno, prof. mačevanja Aleksandar Stanković, Beli Dvor, Beograd, mart 2020. godine

Za ljubitelje scenskog mačevanja koji studiraju glumu ili se bave glumom - poseduju osnovna znanja iz oblasti scenskog pokreta i akrobatike (grupa od najmanje 10 polaznika) u Školi mačevanja “Sveti Djordje” se organizuju časovi SCENSKOG mačevanja, a po programima profesora KONSTANTINA KONSTANTINOVIČA EGERA i Eugena Koha (Lenjingradski institut za teatar), EDUKACIJU IZ OVOG DELA SCENSKE UMETNOSTI ČINE SLEDEĆE OBLASTI SCENSKOG MAČEVANJA: PROGRAM. Časove scenskog mačevanja drži dugogodišnji predavač scenskog mačevanja na Akademiji umetnosti “BK”, prof. sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Aleksandar Stanković. GRUPA ZA SCENSKO MAČEVANJE. Naša škola je od 2001. godine radila na više pozorišnih i filmskih projekata u zemlji i inostranstvu: POZORIŠNE predstave: „Bogojavljenska noć“ - Šekspir (Užičko pozorište); „Hamlet“ – Šekspir (Narodno pozorište u Beogradu); „Komedija zabune“ – Šekspir (Narodno pozorište u Beogradu); „Tri musketara“ – Aleksandar Dima (Pozorište „Boško Buha“); "Amsfeld" – Bitef Teatar; mačevalačke koreografije i borbe na ostrvu Sv.Stefan povodom otvaranje Prvenstva sveta u šahu Fišer-Spaski; Istorijski festival u Dubrovniku (četiri puta) i koreografije za scenske borbe na brodu dubrovačka „Karaka“. FILMOVI: „La porta belle 7 stelle“ - PASQUALLE POZZESSERE; dubrovački dugometražni dokumentarni film o Marinu Držiću „Od tartare do urote“; film „Budi bog s nama“ – Slobodan Šijan, Gargantua Films; film „Bod“ – Dušan Popović; reklamni spotovi od kojih je najpoznatiji za kompaniju „Cepter“


  

Tri musketara, (Milan Karadžić), pozorište „Boško Buha“, Beograd, novembar 1999. „Amsfeld” (Kokan Mladenović), Bitef teatar, 2007. Dubrovački povijesni festival, (prof. Aleksandar Stanković)

   

Film “Budi bog s nama” (Slobodan Šijan), Sloboda Mićalović, Viktor Savić i prof. Aleksandar Stanković (sredina), Beli dvor, Beograd, 5. mart 2020.

 

IZ IZBORA NAŠIH SCENSKIH BORBI

 

Kod savladavanja i uvežbavanja tehnike mačevanja učeniku je prvo određeno kako treba da počne i završi jednu radnju.
Kod savladavanja taktike on se bavi različitim primenama jedne iste tehničke radnje - određeno mu je s kojom radnjom da počne
ali ne i kako da je završi. Dakle, dok se tehnika bavi elementima taktika se bavi opcijama, dok se tehnika bavi zatvorenim taktika se bavi otvorenim,
dok je tehnika repetitivna taktika je inventivna, dok tehnika zahteva disciplinu i poslušnost taktika zahteva slobodu,
dok se tehnika drži definisanog taktika se drži kreativnog, dok tehnika traži stvarnost taktika traži IDEJU.
Pretposlednja faza u savladavanju mačevanja je, stoga, da se učeniku ne određuje ni kako da počne ni kako da završi jednu radnju,
a poslednja i vrhunac da mu se više ne određuje ni radnja.
On je toliko sazreo da mu i radnja i njena realizacija postaju IDEJE.

 

 

 

NAŠ PRISTUP MAČEVANJU

NAŠA PREDAVANJA
Najava: Italijanski institut za kulturu

NAŠI FILMOVI
NOVO

 

Ako u borbi gledaš samo da pogodiš onda nećeš gledati kako mačuješ.
Tada nećeš ni pogoditi jer kao što tajna dobrog žongliranja nije u hvatanju - cilju, već u bacanju - putu,
tajna pogađanja strelom nije u nišanjenju već natezanju i opuštanju luka...,
tako i u mačevanju tajna pogađanja mačem nije u želji za pogotkom - cilju, već u načinu mačevanja i veštini - putu.
Mačevalac koji u borbi gramzivo samo gleda da pogodi protivnika - cilj,
a ne gleda KAKO mačuje neizbežno zaboravlja na mačevanje samo i veštinu - put
i tada uvek i neminovno upada u bespuće.

 

 

MACEVALAČKE AKCIJE
- TEHNIČKI PODSETNIK ZA MAČEVAOCE -

   

Mačevanje mačem „skijavone“, Beogradska tvrdjava (Kalemegdan)

 

Prijateljsko mačevanje sa kolegom pravim mačevima nije za svakog.
Takvo mačevanje traži mnogo više umeća i karaktera od mačevanja sa protivnikom u dvoboju jer isti udarac sečivom koji
protivnika ranjava ili ubija u pravoj borbi kolegu ne sme uplašiti ili povrediti već ga oduševiti, nadahnuti i INSPIRISATI!
Takav majstorski udarac ili bod mačem najteže je izvesti jer zahteva ne samo naučenu tehniku rukovanja mačem i umeće
samokontrole koje vlada nad u borbi uobičajenim životinjskim nagonom destrukcije već i dar za kreativno, inventivno i umetničko.
Zato je, spolja i sporedno gledano, mačevanje borilačka veština kojoj je funkcija pobedjivanje protivnika ali u
dubljem i suštinskom smislu ono je borilačka veština
kojoj je funkcija suprotna - pobeđivanje sebe i telesno-duhovna samokultivacija.

 

 

  

Mačevanje rapirom; tranzicionim rapirom, Dom omladine Beograda

 

Početniku je važan samo pogodak – cilj, majstoru način na koji se pogađa – put.
Početnik mačuje zarobljen između pobede i poraza, majstor slobodan – ne obazirući se na njih.
Početnik misli protiv koga će mačevati, majstor sa kim će mačevati.
Početnik vodi borbu, majstora borba vodi.
Početnik uživa u pobeđivanju, majstor uživa u mačevanju.
Početnik traži korist od veštine, majstor traži da veština ima korist od njega.
Zapravo… postoji samo jedna razlika između početnika i majstora:
početnik voli sebe u mačevanju, majstor voli mačevanje u sebi.

 

 

 

FILM O NAMA

(KAMERA, REŽIJA I MONTAŽA ZORAN RADOSAVLJEVIĆ)

 

 

 

Savremeni postmoderni svet virtuelnosti, simulakruma, površnosti i relativističkog izjednačavanja svega
fabrikuje u svim oblastima ljude sve manje sposobne da razlikuju bilo šta pa i pravu veštinu od njene
puke simulacije i surogata.
Otud danas sve više onih koji misle da se bave mačevanjem a zapravo su samo kratkotrajno zainteresovani epizodisti
opčinjeni spoljašnjim materijalnim sjajem mačeva, kaciga, opreme, odeće i spektaklom
svog istorijskog prerušavanja - karnevalom trgovačko-potrošačkog sveta koji
maskira skromnost znanja i neukost u veštini.
Oni u svemu i uvek pridaju veći značaj površini nego suštini, predmetu nego duhu,
svom alatu nego svom umeću, onom „čime“ nego onom „kako“,
tome „imati“ a ne „biti“... svodeći sve na slike, fasadu i opsenu – šarlatanski „šminkeraj“ koji ih razotkriva
jer „Najgorem drvoseči se uvek daje najbolja sekira“ (nemačka poslovica).
No,"…kao što ne kažemo za konja da je dobar kad je dobro opremljen
već kad je dobro naučen, tako i za čoveka (…) pa manje opterećuj sebe brigom
oko onoga što imaš, već se brini za ono šta si, kako bi mogao onoliko koliko
je to moguće postati u tome bolji" (Sokrat)

 

 

KAMERA KOD NAS

FOTO NAŠI ČLANOVI

 

NAŠI PROSTORI

Sekcija mačevalaca "Sveti Đorđe" Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje,
OŠ "Drinka Pavlović", Kosovska 19

   

   

Centralni dom vojske Srbije, Braće Jugovića 19
“Oficirski mačevalački klub”
(grupa prebačena u OŠ »Drinka Pavlović« - Kosovska 19)

. ...

 

Društvo mačevalaca “Sveti Đorđe” i “Oficirski mačevalački klub”, Vojna akademija u Beogradu. Društvo mačevalaca “Sveti Đorđe” i “Oficirski mačevalački klub”,
Centralni dom vojske Srbije u Beogradu


  

Mala sala za individualno druženje, pasaž u Knez Mihajlovoj ulici

 

Cilj dobrog mačevaoca nije banalno pogađanje protivnika ili poeni u takmičenjima već SAVRŠEN udarac ili ubod.
On to postiže tako što nije zaokupljen pobedama već načinom mačevanja, ne brojanjem već vrednovanjem toga što čini.
Dobar mačevalac, zato, ne izvodi razoružanje da bi razoružao protivnika (pobedio ga) već da bi izveo BESPREKORNO akciju razoružavanja; on ne napada protivnika
da bi ga pogodio (pobedio) već da bi SAVRŠENO sproveo zamišljenu akciju napada; ne izvodi odbranu da bi sebe odbranio već da bi jednu vrstu zaštite uradio sa PERFEKCIJOM;
on se ne bavi mačevanjem da bi sebe telesno, duhovno i duševno samousavršavao - jer to koristoljublje ne dovodi tom cilju, već se mačevanjem bavi iz ljubavi pa ga ta ljubav počinje telesno, duhovno i duševno usavršavati;
on u borbi ne napada protivnika već njegovu veštinu, i ne brani sebe već svoju veštinu… Na tim malim, jer "Đavo se uvek krije u sitnicama", skoro nevidljivim razlikama ODNOSA
prema veštini i protivniku - finesi da jedan razoružava da bi pobedio a drugi da bi izveo razoružavanje…
- da jedan u onom što čini misli o sebi a drugi o svom posvećenju, se temelji sve božansko i sve dijabolično,
sve varvarsko i kultivisano plemenitošću u veštini mačevanja i životu uopšte

 


    

Okretnost mača zahteva i okretnost duha. Zato dobar učitelj neprestano provocira, bode, seče, izaziva, pravi zamke, zagonetke i parabole, zavodi, izmiče se, vara... ne samo mačem već i rečima, mislima i postupcima. Samo učenik koji živahno teži da mu uzvrati brzim, oštroumnim, okretnim provokativnim, maštovitim... mislima, rečima i postupcima - dakle s duhom, je učenik koji je na putu da mu pravom merom uzvrati i mačem.
  Zato što mačevaoci ne mačuju samo mačem već i duhom u mačevaoca kome je tup duh, tup je i mač.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

INSTRUKTORI, TRENERI I UČITELJ

Znati mačevati je majstorstvo
ali znati drugog naučiti mačevati
dvostruko je majstorstvo.
                                    Marozzo,1550

            Škola mačevanja “Sveti Đorđe” postoji već DVADESET godina i njenim aktivnostima rukovode: PETAR VUKOVIĆ (predsednik udruženja i instruktor-trener mačevanja) i ANDREJ KUBIČEK (sekretar udruženja i instruktor-trener mačevanja). U aktivnostima pomažu i stariji članovi POMOĆNICI KONSTANTIN STANKOVIĆ i MIROSLAV MILINKOV – mačevaoci koji se ovom veštinom bave više od deset godina. Na časovima kao učitelj i supervizor aktivno učestvuje i pomaže ALEKSANDAR STANKOVIĆ (PDF) diplomirani učitelj sportskog mačevanja Mačevalačkog saveza Jugoslavije i diplomirani profesor sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Internacionalne mačevalačke akademije iz Pariza sa mačevalačkim stažom od trideset pet godina.  NAČIN UČENJA MAČEVANJA U NAŠEM DRUŠTVU    

 

Škola mačevanja”Sveti Đorđe”, OŠ “Drinka Pavlović”

 

ŠKOLA ZA ASISTENTE, INSTRUKTORE I TRENERE SPORTSKOG I KLASIČNOG, I KOREOGRAFE-REDITELJE, SCENSKOG MAČEVANJA

 

      Za sve zainteresovane članove starije grupe tj. one koji su prošli obuku u mačevanju sportskim floretom, špadom, rapirom, rapirom i dagom i oblast duelnog mačevanja u okviru redovnih termina je organizovana Škola za asistente, instruktore i trenere sportskog i klasičnog, i koreografe-reditelje, scenskog mačevanja. Ova škola je prva i jedina te vrste u regionu i stečena diploma u njoj se kod mačevalaca koji su završili ili završavaju sportske akademije ili akademije umetnosti uzima kao specijalizacija iz oblasti mačevanja. Nastavu u školi drži Aleksandar Stanković, profesionalni učitelj i profesor mačevanja sa tridesetogodišnjim iskustvom u mačevalačkoj edukaciji, bivši asistent nekoliko najpoznatijih trenera (Vojćehovski, Čajkovski i Polanski) sportskog mačevanja na svetu 70-tih i 80-tih godina 20. veka, bivši član Stručne komisije Mačevalačkog saveza Jugoslavije, dvostruki državni prvak i reprezentativac SFRJ, dvostruki finalista Balkanskog šampionata sa bronzanom medaljom, 16 na prvenstvu sveta u Lozani... PROGRAM RADA ŠKOLE.

 

 

 

Samo jedna četvrtina zasluga u učenju bilo koje veštine, pa i mačevanja, pripada UČITELJU - tome kod koga i gde se uči.
Zato poslovice i kažu "Učitelji otvaraju vrata, ali vi morate ući sami" i "Učitelji pokazuju gde treba gledati ali ne i šta videti."
Ostale tri četvrtine zasluga pripadaju uvek učeniku samom:
1. Kakav je rođen taj ko uči.
2. Kakvim ga je načinilo tlo iz kojeg je rastao.
3. Šta je sam načinio od sebe i čini sa sobom.
Nije, dakle, od značaja samo da li neko dolazi kao glina, kamen, drvo, metal, plastika...
pa učitelj treba da mu prilazi kao vajar, klesar, drvodelja, kovač, plastičar...
već je i od značaja kakva je ta glina, kamen, drvo, metal, plastika... - da li se može i da li se hoće oblikovati.
Nijedan skulptor ne može oživeti kamen, nijedan vajar glinu, drvodelja drvo, kovač metal...
ako ovi već nemaju u sebi zarobljen život .
Non ex quovis ligno fit Mercurius - Ne može se od svakog drveta istesati Merkur.

 

vinjeta

NAJZNAMENITIJE LIČNOSTI SRPSKOG MAČEVANJA
19. i početka 20. veka

vinjeta

ARHIV MAČEVANJA JUGOSLAVIJE
1908-1993

vinjeta

ARHIV ŠKOLE MAČEVANJA SVETI ĐORĐE

vinjetaMAČEVALAČKE
MISLI I IZREKE

PODSETNIK ZA SAJBER MAČEVAOCE

 

Neki tvrde da je prvi učitelj mačevanja bio djavo jer je Kaina naučio da izvodi bod imbrokato, koji je ovaj iskoristio da ubije brata Avelja. To je, medjutim, polovična – djavolska istina.
Kain je, zapravo, prvo bio učenik Boga, ali loš učenik jer u imbrokatu nije težio božanskom – postizanju perfekcije i savršenstva pokreta tela i mača – idealnom, već njegovoj banalnoj i koristoljubivoj zloupotrebi.
Tako je Kain, ne želeći da služi veštini i nedostižnom već da oni služe njemu, upotrebio imrokato za ubistvo a ne za lepotu, plemenitost i samousavršavanje,i tako zajedno sa svjojim mačevanjem otpao od božanskog u djavolsko.

Na isti način su nastale ne samo dve vrste mačevanja, dve vrste mačevalaca već i u svemu ostalom i dve vrste ljudi.
I kao što čovek neizbežno tone u životinjsko ukoliko svoj život i ono što čini ne teži da oplemeni
uzdizanjem iznad prizemnog i banalnog,
tako i mačevalac ukoliko svoje mačevanje ne uzdiže prema lepoti i ideji čiste veštine neizbežno sebe i svoje mačevanje
srozava u varvarstvo.
Sve se uvek i neizbežno degeneriše i propada u djavolsko ukoliko mu njegova egzistencija ujedno nije i
put za neku transcensdenciju.


"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org  macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org

Sablja, Škola mačevanja “Sveti Đorđe”, OŠ “Drinka Pavlović”

 

vinjeta

NE BAVIMO SE

vinjeta

 

Potrebni su srčanost, veština i snaga da bi se naoružani protivnik mačem ubio. Ali, prijatelju, mnogo više srčanosti, snage i veštine je potrebno da bi se naoružani
protivnik mačem samo ranio, razoružao, onesposobio, ili se od njega načinio saveznik i prijatelj.
Potrebni su srčanost, veština i snaga da se mač koristi za nadmetanje i pobeđivanje u takmičenju. Ali, prijatelju, mnogo više srčanosti, snage i veštine je
potrebno da se mač koristi ne protiv drugog već sa drugim i za drugog a protiv sebe - ne za pobeđivanje u borilačkom sportu već za lepotu jedne borilačke umetnosti.
Potrebni su srčanost, snaga i veština da bi se živelo ratnički i viteški. Ali, prijatelju, mnogo više ratničkog i viteškog je potrebno da se srčanost, snaga i veština
prefine, sublimišu i oduhove - postanu nešto uzvišeno i plemenito.
Lako je i jednostavno, dakle, u svemu pa i u mačevanju činiti banalno i prizemno - kao životinja, ali je teško, prijatelju, život trošiti za nešto vredno - činjenje
i dosezanje onoga što animalno i banalno nadilazi.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org  macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org

Odbrana i uzvrat oficirskom sabljom. Priprema glumca Nikole Rakočevića (desno) za ulogu Pavla Karađorđevića u novom filmu Slobodana Šijana „Budi Bog s nama“.
Levo, prof. mačevanja Aleksandar Stanković, Beli Dvor, Beograd, 5.mart 2020. godine.

 

KONTAKT

 

     

 

ČLANOVI SMO

Academy of European Medieval Martial Arts: AEMMA
www.aemma.org



Projekat Rastko

Resources for the Historical European Martial Arts: HROARR
www.hroarr.com

 

        

            Prezentaciju održava Robert Osswald. Svi tekstovi i ostali sadržaji objavljeni na ovom sajtu (po Zakonu o autorskim pravima Republike Srbije) su autorski zaštićeni i zabranjeno je njihovo korišćenje u celini ili delovima, autentično ili modifikovano, u bilo koje svrhe i putem bilo kojeg medija bez prethodne pismene saglasnosti autora Aleksandra Stankovića.  

 

 

 

* NASLOVNA