MAČEVANJE U BEOGRADU
     Društvo mačevalaca "Sveti Đorđe"
   

DRUŠTVO MAČEVALACA
“SVETI ĐORĐE”
(Sekcija Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje)


U JUBILARNOJ DVADESETOGODIŠNJICI POSTOJANJA

KLASIČNO MAČEVANJE
SREDNJEVEKOVNIM, RENESANSNIM I NOVOVEKOVNIM MAČEVIMA
ZA POTPUNE POČETNIKE I STARE MAČEVAOCE

 

GRUPA ZA DAME, GOSPODU I DECU
zainteresovane za učenje, vežbanje i istraživanje
tradicionalnih tehnika evropskog mačevanja

*
GRUPA ZA SCENSKO (POZORIŠNO, FILMSKO I BALETSKO) MAČEVANJE

Za glumce, glumačke škole, pozorišne, filmske i baletske organizacije

*
GRUPA VETERANA
“OFICIRSKOG MAČEVALAČKOG KLUBA CENTRALNOG DOMA VOJSKE”

*

"SLAVIJA"
SEKCIJA ZA ISTORIJSKO MAČEVANJE ČEŠKE BESEDE
BEOGRAD

 

 

POŠTOVANI GOSTI,

 

SAJT PRED VAMA NE GOVORI O MAČEVANJU NA UOBIČAJENI
TURBO-INFORMATIVNI I SPORTSKO-STATISTIČKI NAČIN.
ON ISTO TAKO NIJE NAMENJEN NI BRZOM “KLIKTANJU” ZA
LAKO I NESTRPLJIVO SKAKANJE PO LINKOVIMA SA CILJEM POVRŠNOG I ZABAVNOG
INSTANT UPOZNAVANJA SA MAČEVANJEM.
RAZLOG OVAKVOG IZBORA JE NE SAMO TAJ ŠTO KAD SE PUNO SKAČE PUNO SE I PRESKAČE VEĆ I TAJ ŠTO JE HIPERMODERNI
PRISTUP MAČEVANJU U SUPROTNOSTI SA SUŠTINOM OVE DREVNE VEŠTINE,
A VEŠTINI PROŠLOSTI SE NE SME ODUZIMATI DUH PROŠLOSTI JER BEZ PROŠLOSTI, KAO DRVO BEZ KORENA, SVE, PA I MAČEVANJE,
POSTAJE NIŠTA .

 

 

    Laici mačevanje izjednačavaju sa umećem ubijanja zbog čega često nemaju razumevanje za učenje ove veštine. Prava veština u suština mačevanja, međutim, nije ubijanje jer ubiti uvek znači na neki način biti i ubijen. Ubiti mačem je znak neukosti jer samo onaj ko ne zna da mačuje - ko ne vlada mačem, već mač vlada njim, u borbi mora da ubija. Onome ko je dostigao izvrsnost veštine otud je pitanje majstorske ČASTI da u borbi nadigra trivijalnost ubijanja pa kad je prisiljen na pravu borbu, mač ne služi da postane ubica i samoubica već za obeshrabrivanje, onesposobljavanje, razoružavanje ili ranjavanje protivnika. Pravo učenje mačevanja kao borilačke veštine je stoga uvek samo ono kome je vrhunac znanja tehnika i taktika upotrebe mača u službi plemenitosti a ne ubijanja. No, zrelom mačevaocu njegova veština, isto tako, ne služi ni za takmičarska nadmetanja - mačevanje kao borilački sport. Mač ne treba da je igračka za dečije igre prestiža i taštine! Zapravo, jer vrh majstorstva u svakoj delatnosti je uvek stupanje u svet umetnosti, svakog zrelog mačevaoca najviše zanima TREĆE mačevanje - veština kao oplemenjujuća kultura tela i duha, mačevanje kao borilačka umetnost (Martial Art).

 

 

 

 

 

 


 

 

Mi se nalazimo u BEOGRADU.

BEOGRAD, Danijel Majsner (Daniel Maissner), bakrorez iz XVI veka

vinjeta

 

BAVIMO SE

     Učenjem i savladavanjem KLASIČNOG evropskog mačevanja starog i srednjeg veka, renesanse i baroka za sve koji su LJUBITELJI (dame, gospoda i deca iznad 7 godina) starih veština i poštovaoci lepote tradicionalnog i klasičnog. Naš koncept je ŠKOLA mačevanja - bavljenje mačevanjem kao OBLIKOM TELESNE KULTURE tj. bez kompeticije, konkurencije i torture nametanja takmičenja i trčanja za rekordima i šampionskim rezultatima. Bavimo se, dakle, mačevanjem kulturno, bezbedno, neagresivno, za "sopstvenu dušu" i iz ljubavi prema ovoj veštini a ne zbog pobedničkog prestiža, medaljomanije, slavoljublja, samoisticanja ili interesa globalnog tržišta savremenog takmičarsko-nadmetačkog sporta.

 

   

 

vinjeta

ZA MAČEVANJE KORISTIMO

    

   Mačeve evropskog tipa za razne ukuse, temperamente i konstitucije a težine od 500 grama za DECU do 1,5 kilograma za odrasle: jednoručne viteške, jednoiporučne, dvoručne, rapire, špade, sablje, florete, dečije dvoručne… Pored navedenog u mačevanju koristimo i dagu (bodež za levu ruku uz mač u desnoj ruci), bakler (mali štit za levu ruku), plašt…
   SVA OPREMA potrebna za mačevanje (zaštitne kacige, odela, štitnici za podlaktice, naramenice, grudni oklopi, rukavice…) je obezbeđena i svi mačevaoci je koriste kolektivno bez nadoknade. Svaki mačevalac, ukoliko želi, može nabaviti i koristiti sopstvenu opremu ako ona zadovoljava neophodne standarde sigurnosti.

 

                               

 

 

 

OSTALA OPREMA

 

 

 

 

   

      Nije nešto samim tim što je moderno i novo bolje od starog. Svaki novi korak u vremenu je korak u svim pravcima: ne samo napred već i levo, desno, nazad…, i u provaliju. Pametni ljudi zato rado čine i suprotno prolaznim trendovima savremenosti. U svemu postoji staro koje je arhetip, večni uzor i izazov svakoj budućnosti, pa zalaganje za klasično i neprolazno uvek može biti značajnije, vrednije, inspirativnije, lepše i avangardnije od zalaganja za hipermoderno i najsavremenije.  

 

"Dnevnik učitelja  mačevanja", Aleksandar Stanković

 

ZAŠTO KLASIČNO A NE MODERNO SPORTSKO MAČEVANJE

 

»...Moram da vas prekorim gospodo, ja vam ne posvećujem svoje vreme da biste se bavili sportom,
već sa biste naučili jednu vrlo rafiniranu veštinu.
…Kad se uzme u ruku oružje, iako ono nosi zaštitnu kapu na vrhu a vi odela i maske,
nikad se ne smete ponašati kao da je u pitanju igra!
Kad osetite želju za igrom, gurajte obruč ispred sebe, ili uzmite loptu, čigru ili olovne vojnike...«


"Arturo Peres Reverte, "Učitelj mačevanja"

 

   

    Neupućeni pokušavaju mačevanje učiti kroz moderni takmičarski sport u belim odelima. Tako nešto, međutim, nije moguće. "Mačevi" za moderno sportsko mačevanje su tanki, superlagani takmičarski rekviziti - igračke namenjene izmišljenoj sportsko-nadmetačkoj igri, tehnika i taktika takve mačevalačke zabave su drugačiji od izvornih tehnika i principa autentične mačevalačke upotrebe pravih mačeva u prošlosti. Ako se, dakle, hoće proučavati pravo (klasično) mačevanje nužno je okrenuti leđa njegovom savremenom surogatu: modernoj sportskoj imitaciji i vratiti se nazad u prošlost i tradiciju.
No, to nije dovoljno. Moderan život SVE a ne samo mačevanje pretvara u "kvazi" i surogat, pa i čoveka koji hoće da se bavi klasičnim mačevanjem. Zato baviti se ovom drevnom veštinom znači ne samo baviti se drugačijim mačevanjem od savremenog sportskog već i više od toga. To znači i učiti kako se mačuje protiv "instant-turbo" savremenosti u sebi i kako se kulturom oplemenjuje i postaje drugačiji od nje - autentičan, ne savremen i klasičan: telom, mišljenjem, osećanjem, vrednovanjem i delanjem jer savremeni svet je takav da ko hoće biti "in" mora u njemu živeti "aut".

     

 

 

STIL MAČEVANJA KOJI KORISTIMO

   Izučavanju klasičnog mačevanja i časovima scenskog mačevanja prilazimo koristeći bazično stil mačevanja Škole »Sveti Đorđe«. Ovaj stil je rezultat tridesetogodišnje prakse, istraživanja i izbora iz instrukcija srednjevekovnih i novovekovnih španskih, italijanskih, nemačkih, francuskih, švedskih i ruskih učitelja i škola mačevanja.

 

ZA RAPIR, JEDNORUČNI VITEŠKI MAČ i RAPIR-DAGA NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Achille Marozzo (1550), Thibault Girard (1628), Camillo Agrippa (1604), Capo Fero (1610) i Salvatore Fabris (1606)...

  ...     

*

ZA JEDNOIPORUČNI MAČ i TEŠKI DVORUČNI MAČ NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Lebkommer Hans (1529), Joachim Mayer (1570), Paulus Hector Mair (1452) i Hans Talhoffer (1459)...

    

       Sekcija evropskog dvoručnog mača "Sv. Đorđe" je otvorena 20. decembra 1999. godine i bila je prvo društvo dvoručnog mačevanja u Beogradu posle 15. veka. U sekciji se koriste pravi dvoručni mačevi i vežbovni dvoručni mačevi autentične težine, dimenzija i balansa.

          

 

*

ZA FLORET, ŠPADU, LAKI RAPIR I SABLJU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Angelo Domenico (1763), Sieur Girard (1740) Guillaume Danet (1767), Andre Liancur (1686) i Alfred Haton (1889), Till Fots (1893)

       

*

GLADIJUS, ŠTIT MALI I SREDNJI, TESAK, PLAŠT I OSTALE VRSTE MAČEVANJA

   

*

PROGRAMI ZA DECU

MAČEVANJE DEČIJIM DVORUČNIM MAČEM I KLASIČNO MAČEVANJE SPORTSKIM FLORETOM 19. VEKA



     

 

vinjeta

 

SCENSKO MAČEVANJE
(pozorišno, filmsko i baletsko)

Vežbe SCENSKOG mačevanja se izvode po programima profesora KONSTANTINA KONSTANTINOVIČA EGERA i Eugena Koha (Lenjingradski institut za teatar), a za ljubitelje klasičnog mačevanja koji studiraju glumu ili se bave glumom (poseduju osnovna znanja iz oblasti scenskog pokreta i akrobatike). EDUKACIJU IZ OVOG DELA SCENSKE UMETNOSTI ČINE SLEDEĆE OBLASTI SCENSKOG MAČEVANJA: PROGRAM. Časove scenskog mačevanja drži dugogodišnji predavač scenskog mačevanja na Akademiji umetnosti “BK”, prof. sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Aleksandar Stanković.

GRUPA ZA SCENSKO MAČEVANJE

   

IZ IZBORA NAŠIH SCENSKIH BORBI

 

 

 

    

Okretnost mača zahteva i okretnost duha. Zato dobar učitelj neprestano provocira, bode, seče, izaziva, pravi zamke, zagonetke i parabole, zavodi, izmiče se, vara... ne samo mačem već i rečima, mislima i postupcima. Samo učenik koji živahno teži da mu uzvrati brzim, oštroumnim, okretnim provokativnim, maštovitim... mislima, rečima i postupcima - dakle s duhom, je učenik koji je na putu da mu pravom merom uzvrati i mačem.
  Zato što mačevaoci ne mačuju samo mačem već i duhom u mačevaoca kome je tup duh, tup je i mač.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

UČITELJ, INSTRUKTORI I ASISTENTI

Znati mačevati je majstorstvo
ali znati drugog naučiti mačevati
dvostruko je majstorstvo.
                                    Marozzo,1550

            Društvo mačevalaca postoji već DVADESET godina i njegovim aktivnostima rukovodi ALEKSANDAR STANKOVIĆ (PDF) diplomirani učitelj sportskog mačevanja Mačevalačkog saveza Jugoslavije i diplomirani profesor sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Internacionalne mačevalačke akademije iz Pariza sa mačevalačkim stažom od trideset pet godina. U aktivnostima ljubitelja društva pomažu i stariji članovi POMOĆNICI – mačevaoci koji se ovom veštinom bave više od petnaest godina. NAČIN UČENJA MAČEVANJA U NAŠEM DRUŠTVU      

 

FOTO
NAŠI ČLANOVI

 

vinjeta

"Veština mačevanja nije u tuči mačevima.
Ljudi koji ne misle tako i zadovoljavaju se time da posle borbe napune stomake i nađu mesto
na kome će da se izvale - predstavljaju obične skitnice (životinje) i ništa drugo..."

Mijamoto Musaši, 1645.

vinjeta

 



TEORIJA MAČEVANJA KNJIGE O MAČEVANJU
SVA IZDANJA
NAŠI FILMOVI

 

vinjeta

 

Tajna mačevanja nije u mačevanju samom već u tome kako se mačevanju PRISTUPA.
Tajna bilo koje veštine nije u veštini samoj već u pristupu njoj.
Tajna života nije u življenju već u viđenju i pristupu životu.
Ključ svega nalazi se ne u činiocima već u odnosima, ne u vidljivom već nevidljivom.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

*

NAŠE GESLO JE
Ars virtutis causa - VEŠTINA ZBOG VRLINE,
a ne veština zbog pobeđivanja - jer vrlina ostaje vrlina i kad gubi.

"Vitez, smrt i đavo", Albreht Direr, 1513.
Erazmo Roterdamski ovom bakrorezu posvećuje tekst:
"Ne silazi s puta istinskog, koliko god da je težak i kakve god se utvare isprečile na njemu."

 

vinjeta

Potrebni su srčanost, veština i snaga da bi se naoružani protivnik mačem ubio. Ali, prijatelju, mnogo više srčanosti, snage i veštine je potrebno da bi se naoružani
protivnik mačem samo ranio, razoružao, onesposobio, ili se od njega načinio saveznik i prijatelj.
Potrebni su srčanost, veština i snaga da se mač koristi za nadmetanje i pobeđivanje u takmičenju. Ali, prijatelju, mnogo više srčanosti, snage i veštine je
potrebno da se mač koristi ne protiv drugog već sa drugim i za drugog a protiv sebe - ne za pobeđivanje u borilačkom sportu već za lepotu jedne borilačke umetnosti.
Potrebni su srčanost, snaga i veština da bi se živelo ratnički i viteški. Ali, prijatelju, mnogo više ratničkog i viteškog je potrebno da se srčanost, snaga i veština
prefine, sublimišu i oduhove - postanu nešto uzvišeno i plemenito.
Lako je i jednostavno, dakle, život trošiti banalno kao životinja na grabež, prestiž, jelo, spavanje, razmnožavanje i bežanje od bola a trčanje za
zadovoljstvom - na "U se, na se i poda se", ali ga je teško, prijatelju, trošiti ljudski - da se pomoću tog banalnog i animalnog dohvata i stvara nešto što ove nadilazi.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

   

Mačevanje RAPIR-DAGA, mačevanje TESAKOM

 

 

     Mnoge škole pokušavaju da postanu ono što je moja vežbajući jedino tehniku mačevanja. Oni uče da se pobeđuje samo održavanjem tela u kondiciji i usavršavanjem pokreta mačem... Tako nešto ne vodi na pravi put.


Mijamoto Musaši , 1645

 

 

 

 

TEORIJA MAČEVANJA

     Neupućen čovek mačevanje vidi samo kao fizičku radnju mišića i mača vođenu instinktima i utreniranim refleksima. Ovakvo mehanicističko razumevanje mačevanja je izraz savremenog života koji sve, zbog opsednutosti materijalnim, varvarski redukuje na telesno, predmetno, tehničko, opipljivo i vidljivo. Međutim, tako shvaćen "mačevalac", ma koliko bio savršeno utrenirana mašina, nije mačevalac niti je tako shvaćeno mačevanje mačevalačka veština.
     To što razlikuje i najboljeg kalfu od najgoreg majstora je što prvi počinje i završava na tehničkom i telesnom dok drugi ove prekoračuje i pretvara u veštinu koristeći ih pomoću duha kreativno.
     Dakle, dok jednu polovinu mačevalačke veštine čini neposredna tehnika, vidljivo, telesno i mehaničko drugu isto toliko veliku polovinu čini svet netelesnog, neopipljivog i nevidljivog.
      Iz tog razloga insistiramo da se članovi društva ne bave samo telesnim aktivnostima već i da promišljaju veštinu kojom se bave pa i ono sa čime je ona povezana: sebe i svet oko sebe. U tom smislu na sajtu koji pratite imamo niz linkova koji se bave teorijom, tehnikom, istorijom, etikom… mačevanja: O MAČEVANJU
Pored navedenog naše društvo aktivno učestvuje u izradi edicije knjiga "Rapir" u okviru koje je do sada izdato deset knjiga iz oblasti istorije mačevanja u Srbiji, tehnike sportskog mačevanja i reafirmacije klasičnog (pravog) mačevanja, a o čemu se možete informisati na linku NAŠE KNJIGE i TEORIJA MAČEVANJA.

 

vinjeta

 

Postoje dve vrste mačevalaca. Prvi koje u borbi zanima nevidljivo, neopipljivo i unutrašnje - IDEJA, zamisao, način, izvođenje, promišljanje, taktika, invencija, veština, lepota...
i za koje je mačevanje primarno stvar duha.
Drugi su oni koje u borbi zanima vidljivo, opipljivo, spoljašnje, banalno, POBEDA, prestiž, dobit, pogađanje, brojanje... i za koje je mačevanje primarno refleks i instinkt – stvar tela.
Mačevalačka borba, svaka veština i život uopšte se uvek vode na raskršću ove vertikale i horizontale - na tački ukrštanja u ljudskom božanskog i animalnog jer
"Svaki čovek se rađa kao životinja i samo ga vaspitanje i kultura oslobađaju životinjstva pretvarajući ga u čoveka koji
biva više čovek što je i njegov odgoj viši." (Hipokrat)

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

 

 

     Neki Euklidov učenik, nakon što je iz geometrije naučio aksiom paralelnih prava, upitao je nezadovoljno učitelja: „Šta ja dobijam učenjem ovoga, što ne služi ničemu?” Euklid tada pozva svoga roba i reče mu: „Daj ovome novčić jer on iz svega što čini mora imati za sebe neku korist.” Isto tako kad su jednom građani zamolili Pitagoru da im objasni "Šta je to filosofija i koja je korist od nje", on je dao odgovor, a koji se može primeniti na pravilno razumevanje svega, pa i današnjeg klasičnog mačevanja: "Život je sličan okupljanju na Olimpijskim igrama na koje su došli različiti ljudi okupljeni s tri motiva: prvi da bi se takmičili i kitili slavom, drugi da bi trgovali - kupovali i prodavali robu, i treći kao posmatrači i izučavaoci. Tako i u životu, neki ga žive radi slavoljublja, drugi radi novca i koristoljublja, ali najbolji je izbor onih koji svoje vreme provode u njegovom izučavanju i kontemplaciji - kao ljubitelji mudrosti." Značaj najvećeg broja najvrednijih stvari je, dakle, upravo u tome da nepraktično postoje nadahnjujući čoveka nečim drugačijim i višim – kulturom i slobodom kao najvećim vrednostima ljudskog života. Zato je Volter i napisao: "Suvišno je veoma nužna stvar."


 

 

 

ČEMU SLUŽI MAČEVANJE DANAS?

 

      Kad čovek nešto radi sa radošću i oduševljenjem nema pravo ni na šta. Nema pravo čak ni na uspeh. Plaćen je unapred! Zato je i rečeno: "Pobeda je beskorisna, ali borba je lepa". (Hose Santos)

     Danas u doba kratkovidog pragmatizma i koristoljubivosti stalno se postavlja pitanje: čemu koristi klasično mačevanje? Šta je to što vodi ljude da posvećuju sate, godine i decenije svog života vežbanju ove veštine? Danas, u 21. veku ne može se, ali i ne treba, govoriti ni o kakvoj praktičnoj upotrebljivosti ove veštine. Prvi razlog je taj što se mačevi danas ne koriste za pravu borbu pa je stoga i besmisleno pokušavati biti upotrebljiv za nešto što i ne postoji. Drugi razlog je taj što klasično mačevanje ne može biti čak ni takmičarski upotrebljivo. Naime, svako pretvaranje neke borbene veštine u takmičarsko nadmetanje (u bezbednim zaštitnim odelima, sa kacigama, po propisanim pravilima, sa tupim mačevima…) ovu transformiše u sportsku IGRU tj. kvazi-borbenu veštinu zbog čega tada reč više nije o pravoj efikasnosti već kvaziefikasnosti u kvazi (farsa-lažnoj) borbi. ( Vidi: BORBENO MAČEVANJE I TAKMIČENJE i BORBENO I SPORTSKO MAČEVANJE. ) Niko, naime, ne može govoriti o svojoj efikasnosti u pravoj mačevalačkoj borbi dok ne stane pred pravo sečivo i protivnika koji je spreman da ubije, a kojeg, gle čuda, često ne zaustavlja propisni rez dužine 5 cm. ili ubod dubine 4 cm. (jer mu je npr. srce 2 cm. više levo ili 2 cm. dublje) pa on, iako ranjen i diletant - ali srčan, žilav ili lud, neobazirući se na povrede, nastavlja i ubija (mačem ili zubima). Život i simulacija života, virtuelno i realno uvek su jedan od drugog onoliko daleko koliko je daleko svako izbrojivo od beskraja.

      Mačevaoci danas, zato, ne treba da se glupavo i naivno zanose takmičarsko-pobedničkom upotrebljivošću svoje veštine jer su samo "bajka" virtuelni pobednici u jednom virtuelnom svetu (kao u dečijim video-igricama), već da mudro teže da iz tog sveta ostataka prošlosti stvore nešto istinsko i vredno - što nije surogat i dečija zabava. Mačevanje danas postoji iz istih razloga iz kojih postoje, poštuju se i čuvaju drevni zamkovi i druge starine od vrednosti. Ne zato što može biti korisno za ubijanje ili upotrebljivo za takmičenje, već zbog nečeg što prevazilazi svaku banalnu praktičnost - zbog kulture, umetnosti, lepote... Zato je Hope Sir William, 1707 i napisao: "Mačevanje postaje više od pripreme za borbu. Ono postaje nešto što se može vežbati i samo za sebe." Dakle, ako i tražimo danas neku svrhu klasičnog mačevanja ona je u razvijanju osećaja za lepo, izvrsno, vredno... - telesnoj, duhovnoj i duševnoj kultivaciji kroz bavljanje veštinom, oplemenjivanju i uzdizanju iznad banalnih animalnih strasti i varvarskih nagona za dominacijom kod nezrelih i onih sa problemima samoidentiteta.
      Zato je Konfucije u svom "Velikom učenju" 127-200 g.n.e i napisao: "Najviše delanje se ne ogleda u korisnosti niti upražnjavanje najvišeg delanja treba da ima za cilj korisnost. Zato što najviše delanje ima vrednost samo po sebi, ono treba da bude delanje ni zbog čega - iz ljubavi"

 

 

Početniku je važan samo pogodak – cilj, majstoru način na koji se pogađa – put.
Početnik mačuje zarobljen između pobede i poraza, majstor slobodan – ne obazirući se na njih.
Početnik misli protiv koga će se boriti,
majstor sa kim će se boriti. Početnik vodi borbu, majstor se borbi prepušta.
Početnik uživa u pobeđivanju, majstor uživa u mačevanju.
Početnik traži korist od veštine, majstor traži da veština ima korist od njega.
Zapravo… postoji samo jedna razlika između početnika i majstora:
početnik voli sebe u mačevanju, majstor voli mačevanje u sebi.

 

   

Rapir  i špada

*

KAMERA KOD NAS

 

 

vinjeta

Cilj dobrog mačevaoca danas nije banalno pogađanje protivnika i poeni u takmičenjima već SAVRŠEN udarac ili ubod.
On to postiže tako što nije zaokupljen pobedama već načinom mačevanja, ne brojanjem već vrednovanjem toga što čini.
Dobar mačevalac, zato, ne izvodi razoružanje da bi razoružao protivnika (pobedio ga)
već da bi izveo BESPREKORNO akciju razoružavanja; on ne napada protivnika da bi
ga pogodio (pobedio) već da bi SAVRŠENO sproveo zamišljenu akciju napada; ne izvodi odbranu da bi
sebe odbranio već da bi jednu vrstu zaštite uradio sa PERFEKCIJOM;
on se ne bavi mačevanjem da bi sebe telesno, duhovno i duševno samousavršavao - jer to koristoljublje ne dovodi
tom cilju, već se mačevanjem bavi iz ljubavi pa ga ta ljubav počinje telesno, duhovno i duševno usavršavati;
on u borbi ne napada protivnika već njegovu veštinu, i ne brani sebe već svoju veštinu…
Na tim malim, jer " Đavo se uvek krije u sitnicama", skoro nevidljivim razlikama ODNOSA prema veštini i
protivniku - finesi da jedan razoružava da bi pobedio a drugi da bi izveo
razoružavanje… - da jedan u onom što čini misli o sebi a drugi o svom posvećenju, se temelji sve
božansko i sve dijabolično,
sve varvarsko i kultivisano plemenitošću u veštini mačevanja i životu uopšte.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

vinjeta

NAJZNAMENITIJE LIČNOSTI SRPSKOG MAČEVANJA
19. i početka 20. veka

vinjeta

ARHIV MAČEVANJA JUGOSLAVIJE
1908-1993

 

macevanje w IMG_8769 www.macevanje.org

Oficirska sablja

Dva trkača mogu trčati uživajući u trčanju
jer im je stalo do trčanja a ne do prestizanja.
Dva mačevaoca mogu mačevati jer im je stalo do mačevanja,
a ne do pobeđivanja.
Sve postaje potpuno drukčije ako se radi
zbog ljubavi prema tome što se radi a ne zbog prestiža, afirmacije, dokazivanja, koristi,
slave... - ljubavi prema sebi.
Zato mačevanje u kome ne osecaš radost u veštini,
ma kakav ishod bio - bezvredno je,
a borba u kojoj nisi uspeo protivniku da izmamiš osmeh
na licu – izgubljena je
 

 

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

NAŠI PROSTORI

 

Sekcija mačevalaca "Sveti Đorđe" Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje,
OŠ "Drinka Pavlović", Kosovska 19

   

   

Centralni dom vojske Srbije, Braće Jugovića 19
“Oficirski mačevalački klub”
(grupa prebačena u OŠ »Drinka Pavlović« - Kosovska 19)

. ...

 

Mala sala za individualno druženje, pasaž u Knez Mihajovoj ulici


  

 

„Mačevanje - umetnost nanošenja sečenja i bodova mačem bez primanja istih.
Pogađanje protivnika do njegovog poraza, bez primanja pogodaka, učinila je mačevanje kao veštinu vrlo komplikovanom i teškom jer oku koje vidi i pazi, razumu koji promišlja i rešava, ruci koja ispunjava, potrebno je još dodati tačnost i brzinu,
što sve ukupno daje oružju život.” (Molijer, 1650)
"Vežbanje mačem uklanja bolove, tugu i bolesti, povećava snagu i izoštrava um. Daruje savršenstvo rasuđivanja, proteruje
melanholiju, bes i zle misli, a čuva izdržljivost, odlično zdravlje i dug život!" (Džordž Silver, 1599)
"Niko se nikad nije naučio da nešto vešto i časno dela za sebe i otadžbinu a da se pre toga nije ponizio i
podredio zakonima i pravilima mačevanja i, kao na brusnom kamenu, ispolirao
i naoštrio do iskonskog savršenstva." (Kapo Fero, 1610)
"Mačevanje ne samo zbog časti, već i zbog negovanja života je osim za telo, melem i za dušu.
Samim tim je neophodno." (William Hope, 1687)

 

 

 

KONTAKT

 

vinjeta

NE BAVIMO SE

vinjeta

 

PODSETNIK ZA HIPERMODERNE SAJBER MAČEVAOCE

  

 

Kao što cilj sviranja neke muzike nije kraj muzike već muzika tako i cilj mačevanja nije pogodak već mačevanje.
Svako, naime, može mačem naneti ubod ili sečenje na ovaj ili onaj način - čak i neuko dete - ali svako mačem ne ume
da MAČUJE - od borbe stvarati lepotu veštine.
U mačevanju u kome je jedini cilj pogoditi protivnika,
glavno sredstvo za to je da borba traje što kraće (da se protivnik pogodi odmah jednim pokretom).
U mačevanju u kome je, suprotno, cilj da se zajedno sa protivnikom
POGODI VEŠTINA, glavno sredstvo za to je da borba traje što duže
(da mačevaoci ne pogađaju i ne primaju pogotke pokušavajući da pogode i ne budu pogođeni).
U takvom mačevanju pogodaka nema, ni okončanja a borba TRAJE…
pretvarajući se u raskoš pokreta tela i mačeva.
Što je, dakle, mačevanje sa više pogodaka i kraće traje to je u njemu manje majstorstva jer svaki pogodak
je neka greška, zamor ili neukost, pukotina i posustalost u veštini.
Pokušavati mačevati bez grešaka – pogodaka, bez pobede i bez poraza,
boriti se u beskraj... je vrhunac umeća dva mačevaoca - umetnost.
Ako su bogovi ikada mačevali, TAKO su mačevali.


"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

 

 

        

            Prezentaciju održava Robert Osswald.

              Svi tekstovi i ostali sadržaji objavljeni na ovom sajtu (po Zakonu o autorskim pravima Republike Srbije) su autorski zaštićeni i zabranjeno je njihovo korišćenje u celini ili delovima, autentično ili modifikovano, u bilo koje svrhe i putem bilo kojeg medija bez prethodne pismene saglasnosti autora Aleksandra Stankovića.  

 

 

 

* NASLOVNA