MAČEVANJE U BEOGRADU


 

        "Svaki učitelj mačevanja ima svoje mačevanje: Fabris jedno, Lebkomer drugo, Majer treće, Maroco četvrto, Agripa peto, Kapo Fero šesto… i tako je sve fragmentirano i razbijeno taštinom od 600 i više godina u stotine škola. Treba pokušati pronaći nešto zajedničko u svemu tome i napisati knjigu o mačevanju koja će to mnoštvo raznobojnih kamenčića koliko-toliko sklopiti u sliku jednog celovitog mozaika ove veštine." (Andrej A. Gardenin - prvi istoričar mačevanja u Srbiji). Ta knjiga zaveštanja autoru je napisana ovde u Beogradu. Ona je u Beogradu napisana ne samo zato što je jedno od 15 njegovih istorijskih imena i Dar Al Jihad - „Kuća (vrata) ratova“ već i jer nema drugog grada na svetu koji je posle 40 opsada, 137 rušenja do temelja i miliona osvajača i branitelja palih ispred i iza njegovih zidina preživeo vise mačevanja i video više vrhova i oštrica mačeva. Napisana je u Beogradu jer je njegov centar, oko kojeg se sve vrti već više od 7000 godina, tvrđava IV Flavijeve legije prozvana u srednjem veku od strane Turaka KALE-MEGDAN (tvrđava - polje za borbu). Napisana je u Beogradu jer je tu tvrđavu za svoj dom i prvu biblioteku grada ustoličio despot Stefan Lazarević, jedan od najboljih mačevalaca Evrope 15. veka i prvi od 24 viteza reda Zmaja. Napisana je u Beogadu jer je to grad za koji se 1717. god vodila najveća bitka na svetu do Napoleonovih ratova (300000 vojnika). Napisana je u Beogradu jer su najviši plato, kod Dizdareve kule, taj epicentar miliona očiju što su gledale odozgo i odozgo, Turci u srednjem veku nazvali “fićir-bajir” - “breg za razmišljanje”, breg koji rađa misli pa je morao roditi i jednu takvu knjigu. Većina evropskih naroda svoje prve knjige o klasičnom (bojevom) mačevanju ima još od srednjeg veka. Vrlo verovatno da su jednu takvu knjigu imali i Srbi jer su srpske kneževine, kraljevine i na kraju carevina u to vreme posedovale sve što i druge evropske kneževine, kraljevine i malobrojne carevine – a često čak i po nešto više. Te knjige danas, međutim, NEMA. Ako je i postojala nestala je sa mnoštvom drugih knjiga u osvajačkim ratovima koji su neprekidno harali po Srbiji u periodu od 14. do 21. veka rušeći, paleći i pljačkajući sve, a najradije prvo biblioteke. Bilo kako bilo dok ta knjiga, možda, jednom ne izroni iz nekog stranog arhiva enciklopedija Klasično mačevanje će pretstavljati jedini ispunjen zavet kulturnoj baštini iz te oblasti, a na šta je srpska nacionalna kultura čekala još od srednjeg veka. Enciklopedija KLASIČNO MAČEVANJE na 1600 strana i 6300 ilustracija daje jedinstven prikaz temeljnih elemenata kompletne tehnike klasičnog evropskog bojevog mačevanja skoro svim vrstama mačevalačkog oružja. U knjizi su i po prvi put u mačevalačkoj literaturi opšte izloženi teorija, principi i pratikum jednog novog, TREĆEG, mačevanja kome namena nije ubijanje (borilačka veština) ni nadmetanje (borilački sport) već nekompetitivna borilačka umetnost (Martial Art) u duhu "Contraria sunt complementa" (suprotosti se dopunjuju), a nasuprot svakoj kompetitivnoj (varvarskoj) upotrebi mačevalačke veštine. Bogat izvor podataka o mačevima, taktici, pedagogiji, kodeksima, istoriji... upotrebe mačeva tokom raznih epoha namenjen ljubiteljima, izučavaocima ili praktikantima mačevanja. Nezaobilazni deo biblioteke svakog poštovaoca tradicije, ljubitelja lepote klasičnog i čuvara nasleđa trajnih vrednosti kulturne baštine sveta.

 

 

 

 

 

 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT