....
 |
|
ШКОЛА МАЧЕВАЊА "СВЕТИ ЂОРЂЕ" |
| www.macevanje.org |
ŠARL DUSE
Tekst preuzet iz knjige
»Viteško, dvorsko i građansko mačevanje u Beogradu 1403–1940
(Aleksandar Stanković)
Neposredna blizina Austrije i Mađarske, kao i školovanje srpskih oficira i mladeži u zemljama Evrope, odrazilo se na mačevanje i u Kraljevini Srbiji. Tako je dolazak Šarla Dusea (Charles Doucet) u Beograd predstavljao prelomni trenutak za povratak veštine evropskog, modernog mačevanja u Srbiju 19. veka.
Šarl Duse je bio Belgijanac koji je primio državljanstvo Kraljevine Srbije. Udario je temelj modernog sportskog mačevanja francuske škole u Beogradu i Srbiji. U tom smislu se može reći da je tek sa njegovim dolaskom u Beograd došlo do pojave mačevanja koje će ovaj grad uvesti u evropske mačevalačke tokove 20. veka. Šarl Duse je bio ujedno prvi strani profesionalni, školovani zapadnoevropski učitelj mačevanja (drugi je bio Giono Martinenghi u Zagrebu, treći Angelo Toricelli u Subotici) koji je radio u Beogradu i Srbiji. Završio je Mačevalačku akademiju u Brislu 1889. godine, kao prvi u rangu. Iste godine ga poziva turska vlada da se angažuje kao učitelj mačevanja na Vojnoj akademiji u Istambulu. Tamo se Duse, sticajem okolnosti, 1889. godine upoznaje sa vojnim atašeom Kraljevine Srbije i generalštabnim pukovnikom Svetozarom Nešićem. Ovaj ga vrbuje da ostavi Tursku i dođe u Beograd. Duse, tako, 1891. godine, a na poziv kralja Milana Obrenovića, dolazi u Beograd I biva odmah postavljen za učitelja mačevanja u Vojnoj akademiji.
Šarl Duse će se 7. decembra 1894. godine obratiti Ministarstvu prosvete sa predlogom da se u beogradske škole uvede nastava iz građanskog sportskog mačevanja. U tom pismu piše sledeće:
„Gotovo po svim zemljama cele Evrope pa i Amerike, po svim srednjim školama, davno je uvedena nastava borenja (mačevanja), kao jedna vrlo važna i korisna aktivnost, ne samo po telesno razvijanje podmlatka, već i kao jedna činjenica koja mnogo utiče na umno jačanje i intiligenciju mladeži. Danas se veština borenja najpažljivije gaji kod sviju obrazovanih naroda, njeni su predstavnici najuglednije ličnosti, a među članovima se nalaze najveći naučnici, umetnici i političari svog vremena. Sama važnost ovog predmeta, koristi koje se od nje dobijaju i pažnja koja joj se svuda poklanja, najjasnije kazuje, koliko bi naša školska omladina dobila, koliko moralno i fizički napredovala kada bi joj se dala mogućnost i prilika, da se sa tom veštinom upozna. Polazeći sa te tačke gledišta, nalazeći da je ona i suviše umesna i opravdana, učtivo sam mišljenja, da bi bilo vrlo zgodno, otvoriti vrata naših srednjih škola i toj UMETNOSTI, spojiti je sa gimnastikom i davati joj podrške..."
Odgovor je došao veoma brzo. Šarl Duse je bio i primljen tokom iste 1894. godine za nastavnika mačevanja u Višem ženskom zavodu - privatnoj školi u kojoj su se obučavale u mačevanju devojke otmenijih krugova. Ovaj zavod je bio smešten na Vračaru u bivšoj Resavskoj ulici, a potom u ulici kralja Milana. To je bila prva građanska (civilna) škola u kojoj je Duse u Beogradu držao časove čisto francuskog sportskog mačevanja kakvo je ono uglavnom i danas.
Neće proći puno vremena i Šarl Duse će sam u Beogradu otvoriti privatnu školu mačevanja. Otvaranje ove škole je događaj koji se smatra i najvažnijim za istoriju mačevanja u Beogradu i Srbiji. Naime, uoči Bogojavljenja 18. januara 1897. godine (po starom kalendaru) g. Duse sa g. Pantelićem i R. Novakovićem posle dogovora od blizu pet časova, je doneo odluku da osnuje “Školu borenja Šarla Dusea”. Tada je odlučeno da se pristupi i što pre osnivanju Prvog boračkog (mačevalačkog) društva u Kraljevini Srbiji.
Svi ovi važni dogovori dogodili su se na mestu uobičajenom u Beogradu za takve stvari u ono vreme: u kafani „Nezavisna Srbija" koja se nalazila na prostoru današnjeg hotela »Moskva« a preko puta hotela »Balkan«.
Škola borenja je bila na Terazijama u zgradi „Avale" (danas „Robna kuća" na Terazijama, na samom ulazu – pasažu u Nušićevu ulicu). U ovoj školi najbolji su bili đaci - Jevrem Jaša Pantelić i Dragomir T. Nikolajević. Članovima te škole su bili mnogi beogradski lekari, advokati, đaci, studenti, te građani drugih profesija, a devojke su većinom bile iz krugova diplomatije.
Terazije iz doba Šarla Dusea (škola se nalazila u dvospratnoj kući koso-preko puta fontane)
Pošto je Duseova škola odlično radila i imala puno polaznika, on je odlučio da osnuje i prvo boračko (mačevalačko) društvo u Beogradu, a u kome će svršeni polaznici njegove škole upražnjavati mačevanje. Tako je na skupštini održanoj 1. maja 1897. godine, u prisustvu velikog broja mačevalaca "Škole mačevanja Šarla Dusea", osnovano Boračko društvo "SRPSKI MAČ". Od tog perioda, zapravo, i počinje razvoj moderne mačevalačke veštine u Beogradu. Boračko društvo „Srpski mač" se nalazilo u zgradi Narodne skupštine (ugao ulice Kneza Miloša i Kraljice Natalije (bivšeg Narodnog fronta) - prostor današnjeg bioskopa »Odeon«), a članovi rade od 6 do 8 časova uveče.
U sledećih deset godina Društvo je dalo izvanredne mačevaoce, od građanskih lica: dr. Jevrema - Jašu Pantelića, A. Tomaševića, D. Đokića, advokata Radivoja Novakovića, dr. Vojislava Subotića, Branimira Simića, a iz Vojne akademije poručnike Bogoljuba Dinića, Aleksandra J. Josifovića, Dragomira T. Nikolajevića, Dragoljuba Bajalovića, Radivoja Elezovića i Milutina Lazarevića.
O osnivanju društva, beogradski list "Večernje novosti" od 1. juna 1897. godine, piše: "Prošlog meseca je osnovano i započelo svoj rad jedno novo sportsko društvo, kome je cilj isključivo borenje (fehtovanje). To novo društvo se zove "SRPSKI MAČ", a njegove statute je potvrdila Uprava grada Beograda. Boračko društvo se nalazi u zgradi Narodne skupštine, a članovi rade od 6 do 8 časova uveče. Društvo je izabralo svoju upravu u sledećem sastavu: predsednik Vladimir Rajković, artiljerijski kapetan; podpredsednik Dr. Božo Čolak-Antić, a članovi uprave Mihailo Barjaktarević, konjički kapetan, Vasa Božidarević, artiljerijski poručnik i Radivoje Novaković, pravnik. Društveni učitelj je Šarl Duse, profesor mačevanja na Vojnoj akademiji".
Prvi, u štampi zabeležen, javni čas ovog društva, i uopšte u novinama zabeleženo mačevalačko nadmetanje u Beogradu, je organizovano upravo od strane »Srpskog mača« i to sredinom maja 1897. godine.
Glavni organizator i učesnik je bio Šarl Duse. Nadmetanje je bilo organizovano u kafani »Bulevar« koja je bila u zgradi u kojoj se danas nalazi bioskop »Balkan«.
Zgrada u kojoj se održalo prvo zabeleženo mačevalačko nadmetanje u Beogradu od strane »Srpskog mača« maja 1897. godine
Novine kasnijeg perioda o tom dogadjaju pišu: „Tada je bila tolika navala sveta da nije bilo ni karata, ni sedišta. Na tom borenju bio je kao učesnik g. Santeli, profesor mačevanja iz Pešte sa svojim mlađim bratom. U borbi sa mačevima g. Duse, profesor Vojne akademije u Beogradu, odneo je pobedu nad g. Santelijem.*
* prim. autora - Grof Santeli je širom Evrope toga vremena bio poznat po tome što je na turniru organizovanom izmedju gardista bečkog dvora i samuraja japanskog cara, koji je bio u poseti Beču, predvodio gardiste koji su do sramote potukli svoje protivnike sa preko 100 pogodaka razlike.
Urnebesno pljeskanje bila je nagrada za uspeh. Ostali članovi koji su radili, a bilo ih je preko 25, pokazali su da se ’mnogog može učiniti jakom voljom’. Prvi predsednik društva je bio g. Vlada Rajković, ovdašnji kapetan, a sada potpukovnik. U njegovom radu za razvitak mačevanja, kao i priređivanju prvog javnog borenja u Beogradu, bio je najjače potpomognut od strane g. Slavka Grujića, tada predstavnika Srbije u Londonu. Videlo se odmah da se sa pametno združenim snagama postiže i najveći uspeh." - („Srpski vitez", br. 7-10, 1909. god.) Od 1889. do 1909. „Srpski mač” je davao najbolje borce u vojsci i u građanstvu.
Među najpoznatijim mačevaocima »Srpskog Mača« najbolji je bio Ljuba Stojanović. On je mačevanje učio u Beču kod profesora Hortla. O veštini i umeću mačevaoca nam govori izveštaj sa »Javnog borenja« održanog 1901. godine kod Kolarca. »Tu je bilo 8 profesora borenja iz raznih država koji su imali za protivnike članove Srpskog Mača. Ispalo je ovako: profesor Dženoro nije pobedio g. Vasu Simića; profesor Pruker, ravan je bio g. Jevremu Panteliću; profesora g. Zakovarova iz Varšave potpuno je potukao g. R. Novaković. Tek tada su videli prisutni gledaoci, da Beograd ima valjanih boraca doraslih stranim.« (Srpski vitez, jun 1909). Srpski Mač u kome će se stalno smenjivati uprave i koji će postojati skoro 15 godina imao je devizu: »Pregaocu Bog pomaže«.
Šarl Duse će predvodeći beogradske mačevaoce ukrstiti svoje oružje i sa najvećim svetskim legendama tog vremena. Ovde treba izdvojiti mačevalačku akademiju održanu 1904. godine u Velikom Bečkereku gde se borio sa Austrijancem srpskog porekla, mačevaocem svetskog glasa MILANOM NERALIĆEM.
Ovaj period je i od izuzetnog značaja za vojno mačevanje. Naime, Šarl Duse za potrebe K. S. Vojne Akademije 1898. godine izdaje knjigu: „Uputstvo za borenje nožem (bajonetom)”, na 32 strane i sa 25 fotografija.
Gotovo je sigurno da su slični priručnici rađeni i za borbu sablјom i rapirom, ali se nisu sačuvali u ratnim razaranjima koja su sledila.
Takođe, 1. novembra 1900. godine na inicijativu Šarla Dusea vojna Akademija u Beogradu je otvorila »OFICIRSKU ŠKOLU BORENJA«. Profesor mačevanja u njoj je bio Šarl Duse.
Prva klasa mačevaoca Oficirske škole borenja sa Šarlom Duseom u sredini (1900)
Šarl Duse je praktično bio zadužen za održavanje nastave mačevanja u celoj vojsci i u tom smislu njegove aktivnosti nisu bile vezane samo za vojnu akademiju već i niže vojne škole u Beogradu.
Oficiri mačevaoci u dvorišnoj zgradi Vojne akademije: Petar Milјković, Drag. Nikolajević, pukovnik Damjan Popović, Šarl Duse, major Dušan Pešić, Bogdan Hajnc, Aleksandar Stojičević, Mil. Lazarević, Aleksandar Josifović, Bogolјub Dinić, Dragan Bajalović, Milan Zavađil, Božidar Gojković, Dušan Kuzmanović, Rad. Elezović, Rad. Aranđelovil, Drag. Radojčić, G. Milovanović, Stojan Popović, Miliv. Lukić, Pav. Jurišić (List „Sport i svet”, Beograd, 1.1.1905)
Vojna akademija koja je bila zatvorena od septembra 1912. do oktobra 1913. godine i od jula 1914. do oktobra 1919. godine, ponovo je otpočela sa školovanjem svojih pitomaca 1. oktobra 1919. godine. Za upravnika je postavlјen general Živko G. Pavlović 10. juna 1919. i na toj dužnosti ostaje do 7. oktobra 1920. godine. Predmet borenja (mačevanje) predaje ponovo Šarl Duse, sada sa zvanjem višeg nastavnika borenja. Šarl Duse će držati aktivno nastavu mačevanja na Vojnoj akademiji (sa prekidima zbog I svetskog rata) praktično sve do 1923. godine.
Vežbe vojnog mačevanja pešadijskom oficirskom sabljom u vreme penzionisanja Šarla Dusea - dvorišni prostor Vojne akademije u Beogradu, 1924. godine
Za period oko i posle 1900. godine je karakterističan ne samo procvat mnoštva GRAĐANSKIH škola mačevanja već i procvat DVORSKOG mačevanja. Tako su prinčevi Đorđe i Aleksandar Karađorđević još od 1903. godine dobijali redovno časove mačevanja lično od Šarla Dusea. O ovome princ Đorđe Karađorđević (stariji sin Petra I Karađorđevića) u svojoj knjizi “Istina o mom životu” piše sledeće:
„Otac nam je već odavno uzeo učitlja za mačevanja, profesora Šarla Dusea, koji predaje mačevanje pitomcima Vojne Akademije. Po sporazumu sa ocem dolazi dva puta nedeljno u dvor da uči Aleksandra i mene. Nabavljena nam je specijalna oprema i moj brat i ja se sa zadovoljstvom mačujemo. Nije to uvek samo vežđba i igra. Kada smo ljuti jedan na drugog, navaljujemo jače. Naš profesor, belgijanac, tumači ove naše ispade napretkom u učenju i iskreno se raduje. Posle onoga susreta u Dvoru, na dan Aleksandrovog šesnaestog rođendana,, kada me je Aleksandar onako uvredio u prisustvu kapetana Živkovića, Aleksandar i ja, tako smo silovito navaljivali jedan na drugoga da je naš učitelj bio ushićen. „Bravo, bravo" uzvikivao je dok se spretno uklanjao da nam ne smeta. „Odlično, odlično", kako samo napredujete, reklo bi se da prisustvujem pravom mačevanju profesionalaca. Profesor je zadovoljan našim mačevanjem, a zadovoljni smo i mi. Časovi mačevanja daju nam priliku da iskalimo svoj bes..."
Šarl Duse u lovu na Avali, pored srednjevekovnog utvrđenja Žrnov. S desna na levo: Šarl Duse, učitelj mačevanja na vojnoj akademiji, princ Đorđe Karađorđević i MIhailo Pertović Alas (sede).
Aprila 1907. godine, odlukom Ministarstva prosvete osnovana je i prva gimnastička škola u Srbiji a pod nazivom »Državna gimnastička škola u Beogradu«. Cilj ove škole je bio obrazovanje nastavnika gimnastike i mačevanja u srednjim školama. Nastava je trajala u dva tromesečna ciklusa. Među nastavnicima stručnih predmeta je bio i Šarl Duse »za borenje«. Duse je po programu te škole kako u prva tako i u druga tri meseca držao po četiri časa mačevanja nedeljno.
Šarl Duse (desno) u Vrnjačkoj Banji sa ing. Pavlom Denićem, upravnikom grada Beograda i konzulom u Solunu sa porodicom
Šarl Duse je sredinom 1907. godine zajedno sa francuzom (ili mađarom?) Erbom i Milutinom Krnjajićem aktivno učestvovao u radu Boračkog društva »Dušan Silni«. Osim toga, Šarl Duse je sa svojim najboljim mačevaocima nastupao i na međunarodnim mačevalačkim akademijama u Budimpešti, Beču, Parizu, Sofiji, Zagrebu, Beogradu i drugim gradovima. Tako je održana jedna mačevalačka akademiji u Beogradu 21. februara 1908. godine. Na nju je došao Đuzepe de Galante najveći šampion Italije, takođe profesor mačevanja. Ova svečana akademija je ujedno bila i prva poznata mačevalačka manifestacija koja je održana pod pokroviteljstvom krune tj. Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kralja Petra I Karadjordjevića.
Beogradske novine su 4.III.1908. sledećim izveštajem, iz kojeg se najbolje može videti duh mačevanja u Beogradu tog vremena, propratile ovaj dogadjaj veka u Srbiji tog doba.
»Retka viteška svečanost Srpskog Mača sakupila je odabranu publiku u sali Kolarčevoj; po sredini podijum za borbu lepo ukrašen, redovi sedišta sa obe strane. Kralj, prestolonaslednik Djordje, princeza Jelena i knežević Pavle uveličali su prisustvom sjaj ove sportsko-mondenske večeri. Dame u divnim toaletama ispunile su prve redove u okrug Kraljevih sedišta. Primetili smo dvorsku damu princeze Jelene, g-dju Sergijev, markizu Lagargon sa ćerkom, g-dju Andre Nikolića, g-dju Steve Lovčevića, g-dju pukovnika Sondermajera (isti je imao dvoboj sa Crnjanskim – prim. A. Stanković), g-dju i g-djicu Popović, g-djicu i g-djice pukovnika Protića, g-djicu Nataliju V. Djordjevića, g-djice Ugričićeve,, g-dju Grujić, g-djicu Lozanovićevu itd; od gospode ruskog poslanika Sorgijeva sa sinom, austrijskoga poslanika barona Forgača, barona Largo, austrijskoga vojnog atašea majora Tancoša, kneza Lipe, Arslan Beja, bojnog bugarskog atašea majora Gančeva. Preko od Kraljevog sedišta u prvome redu general Ugričić, pukovnik Šturm, I adjutant major Miloš Popović, ordonans N.V. prestolonaslednika kapetan Milan Nedić, u predsedničkoj fotelji g. Andra Nikolić, ministar prosvete; počasni predsednik Srpskog Mača dr. Subotić i dr. Kujundžić, pukovnik Miloš Vasić, Stevan Lovčević, pukovnik dr. Sondermajer, Miša Svilokosić, major Purić, dr. Panić, dr. Koen, dr. Giga Jakšić, Djoka Jovanović, skulptor, itd.
Plakat nadmetanja organizovanog od strane Boračkog društva "Srpski mač"1908. godine sa učesnicima i programom takmičenja na akademiji
Dirigovali su borbom Andra Nikolić i dr. Subotić. U prvoj partiji aplauzom su pozdravljeni za skladnu i veštu borbu Andre Nikolić, Stevan Lovčević, Nikodije Stevanović, Dušan Janković, gimnazijaliste Akademci i narednici Jovan Aćimović, Aleksa Protić, Aračić i Stajić. Sa puno hvale, profesor Erb i Milutin Knjajić u skladnoj borbi floretom radi lepote stava i rada, uzajamnim dogovorom, gotovo bez tuševa, dopali su se. Vajs i Novaković u borbi sabljom nisu se mogli složiti, njihovo takmičenje sa prekidima bez sledbenosti, sa udarcima bez zadržavanja, mnogo hitrine, malo razmišljnja, Novaković bi i bez ovih primedbi nadmašio Vajsa.
Šarl Duse, profesor, jubilar, borio se sa velikim znanjem protiv amatera visokoga ranga dr. Malecom, njihova borba mačem, jedna lepa lekcija iz borbene veštine, sa preimućstvom za profesora sa puno hvale za amatera, koji je odlično predstavljao hrvatske borce i svoj I hrvatski mačevalački klub, čiji je predsednik dr. Maleš, obasut je hvalom od beogradske publike. Šampion Italije Djuzepe de Galante i J. Pantelić očarali su publiku svojim znalačkim assaut-om. Njihova borba sabljom ispunjena s kraja na kraj vezom u udarcima odbranjenim u povraćaju. Borba koja je isticala svakog momenta je bila sve interesantnija, ruka je letela brzinom, da bi se zadržala u nižim odbranama, protivnici su rivalizovali u teškom eskiviranju tela (povlačenjem), da bi odbranili direktne napade u nedostatku terena, ili iz tih mučnih pozicija u veliki odskok ili bod. Udari gotovo podjednaki i s jedne i s druge strane izazivali su aplauze i oni su toplo pozdravljeni. Novaković je uspeo da u maču podrži snažnu borbu sa profesorom Galanteom, on se više dopao u ovoj borbi, nego li na sablji, tim pre što je profesor Galante u floretu nepobediv. Pronšahner u sigurnom i lakom i lepom stavu, iznenadjen znanjem i brzinom svoga protivnika poručnika Josifovića, bio je u nekoliko zbunjen učestanim napadima ovog odličnog duseovog učenika. Josifović se nije trebao toliko žuriti; njegovo preimućstvo je bilo toliko i bez toga vidljivo, lojalnome borcu red je ostaviti nešto vremena da se pribere, lepota borbe je u čestim udarcima i ove treba tražiti. Prošnaher je veoma jak borac.
Pavlović, elegantan i snažan, želeo je da pred odabranim skupom pokaže lepotu rada i svog divnog stava. On je uspeo, da sa svojim protivnikom poručnikom Lazarevićem izdrži assaut – interesantan i dobar, Lazarević vitak u stavu, uvežbaniji od svoga protivnika, pokazao se sigurniji u odbrani i ripostu; ali kad je u brzini nedovoljna odbrana a za spas se traži instinktivan rad, red je reći pardon – ipak oni su se dopali.
Erb, profesor i Pantelić, amater, pokazali su nam jednu kratku frazu u borbi l, Epee de Combat – mačem za dvoboj (ovo je prvi pomen nadmetanja u borbenom mačevanju u Srbiji – primedba A. Stanković) uz obazrivost »divljih mačaka«. Ovo poredjenje iz Jakšićevog stiha može se uzeti kao deviza za rad mačem dvobojskim. Tu se najvećma ceni prvi pogodak i la bele – poslednji, uslovno. Oni su obojca pozdravljeni od prisutnih, njihov je rad bio veoma dopadljiv i od iste škole, u avantaž Panteliću prvi i la belle u avantaž Erbu, u nogu i au masque. Borba je postala interesantnom, no polomljeni mač onemogućio je, da se produži, nadajmo se videti ih u drugoj prilici.Ali su najbolji borci bili te večeri dva nasrtljiva mališana, dva div junaka u odelu Nemanjićkih paževa, sirotani u Srpskom Maču. Knežević Pavle najviše im je pljeskao. Galante i Duse – clou de la soiree – zadivili su nas, sva hvala je nedovoljna da se oceni takav umetnički rad, dostojsnstven i neobično interesantan. Vi koji niste prisustvovali večeri Srpskog Mača izgubili ste mnogo. Umetnici i kavaljeri, odlika escrinuura –, stari kamaradi i poznanici u istoj ovakvoj borbi zadivili su čak i parisku publiku; pred nama su se dohvatili džinovi u sablji, Duse, hladan, sa majstorstvom dominira nad protivnikom. Galante, pronicljiv, brz i hitar u beskonačnost brani se kao lasica. Sve se to složno prikazalo u borbi koja je bila pravo savršenstvo boračke umetnosti. Eviva Galante! Bravo Duse! Bravo Srpski Mač!
Jevrem Pantelić, Šarl Duse, Đuzepe de Galante 1908. godina
Čestitka i aplauz Kralja, prestolonaslednika i Njegovog doma zanela je borce umetnike i oni se junački na pisti zagrliše uz urnebesno pljeskanje očarane publike. U ime Srpskog Mača Jevreme Pantelić je predao divan buket cveća Nj. K.V. princezi Jeleni. Kralj je čestitao borcima, a prestolonaslednik Djordje poslao je na dar šampanjac. Na svečanom banketu je u zdravlje Kralja, prestolonaslednika i Njegovog doma, J. Pantelić popio zdravicu a odgovorio mu je u zdravlje kralja talijanskog Galante. Andri Nikoliću, počasnome predsedniku Srpskog Mača, čestitamo na uspehu njegovih mladih članova i neka ih i dalje vodi njegov ugled i zauzimljivost u tom pravcu. Srpski Mač i njegov predsednik zaslužuju našu svu pohvalu i podsticaj srpske štampe".
Inače, po fizičkom izgledu Šarl Duse bio je čovek srednjeg rasta, atletski građen, veoma izdržljiv, odličan učitelj mačevanja i izvanredni pedagog, entuzijasta u mačevalačkom sportu. Srodio se sa novom sredinom i oženio se sa Novosađankom Anom Lukaček (Čehinja). Stanovali su u zgradi koja je bila na uglu ulica kralja Aleksandra i Kondine. Bavio se, takođe, i motociklizmom i biciklizmom. Učestvovao je u „Velosipedskoj trci Niš - Beograd" na stazi dugoj 250 kilometara, 20. maja 1898. Bio je i član Uprave Prvog srpskog Velosipedskog Društva od aprila 1900. (osnovano 18. novembra 1884), a takođe je članom Loptačkog otseka „Srpskog mača" od 1906. godine. Pojavom prvog automobila 1903. godine i prvog motocikla 1904. godine u Beogradu u određenim krugovima se povećava interesovanje za kupovinu tih motornih vozila. Naravno, Šarl Duse se prvo opredelio za motocikl i to belgijski „F.N.” Početkom 1910. godine prodavao je ove motocikle tj. zastupao fabriku „F.N." u Kondinoj ulici, da bi 1911. godine kupio svoj prvi automobil, takođe marke „F.N." koji je nosio registarski broj 16. Za svoj dugogodišnji i veoma uspešan rad, od 1891. godine kao vrsni učitelј mačevanja u Vojnoj akademiji, a na predlog Ministarstva vojske i mornarice Kralјevine SHS, viši nastavnik borenja Šarl Duse je 12. jula 1920. godine odlikovan Ordenom Sv. Save II reda, a 8. novembra 1921. godine odlikovanje je primio i viši učitelј borenja i starešina odelјenja u Vojnoj akademiji, pešadijski pukovnik Bogolјub Dinić. Pošto je mačevanje predavao u Vojnoj akademiji od 1891. godine, sa prekidima zbog ratova, do 1. maja 1923. godine Šarl Duse odlazi u zasluženu penziju. Dve nedelјe pre toga, 17. aprila 1923. godine je drugi put odlikovan i to Ordenom Belog Orla I reda.
Čas mačevanja u sali Vojne akademije (najverovatnije 1923. godina) - levo: Šarl Duse, viši nastavnik mačevanja. Jasno se vidi da oficir desno za vežbu koristi sablјu sa bojevo-vežbovnim (a ne sportskim) sečivom i izvodi klasični rapirni polublok I.
Za Šarla Dusea je vezana i jedna priča od Ljube Jovanovića u kojoj on tvrdi da je jedan od vođa Crne Ruke, Vojislav Tankosić, organizovao u Beogradu obuku u gađanju revolverom mladih budućih sarajevskih atentatora. Instruktor je bio Stojadinović, u to vreme jedan od najboljih strelaca u zemlji. On je Gavrila Principa i Trifka Grabeža obučavao na strelištu kod Smutekovca, iznad Vajfertove pivare. Pucalo se iz dva nova „brovinga" koje je doneo Tankosić. Ovi revolveri su navodno bili poklon belgijanca Šarla Dusea, nastavnika mačevanja u Vojnoj Akademiji u Beogradu i zastupnika belgijske fabrike oružja „Nacional" u Srbiji.
Šarl Duse je umro je 29. jula 1929. godine u Beogradu i sahranjen je na Novom groblju, parcela 12, II red, grob 26, grobnica Milana Đ Karića. Sahranio ga je Nikola Lukaček (Bitoljska 22).
* NASLOVNA
* KONTAKT