MAČEVANJE U BEOGRADU    
....
ШКОЛА МАЧЕВАЊА
"СВЕТИ ЂОРЂЕ"
www.macevanje.org

NAŠ PRISTUP MAČEVANJU JE
ODBIJANJE SAVREMENOG I POMODARSKOG

 

 

 "Oni su se meni smejali jer sam drugačiji,
a ja njima jer su svi isti."

(Bukovski)

 

 

           Za razliku od drugih mačevalačkih organizacija (koje se mačevanjem bave standardno i uobičajeno kroz najbanalniju optiku banalnih takmičarskih i nadmetačkih interesovanja - sport u raznim oblicima) mi se mačevanjem bavimo kroz praktičnu rekonstrukciju i izučavanje ove klasične veštine - dakle, kao čuvari tradicije i zaveštanja, istraživači i istoričari.
          Nas, dakle, NE zanimaju medalje, plakete, pehari, poeni, rang-liste, pobednička postolja, lovorovi venci… – taština, niti da budemo slavni, legende, šampioni i pobednici – gordost, rekordomanija i pobednička egomanija već da se bavimo jednom drevnom veštinom i čuvanjem nečeg što čini značajan deo tradicije, istorije i kulturne baštine svih naroda Evrope.
          Naš pristup mačevanju je, dakle, ANTIKOMPETITIVAN pa je i naš rad već dvadeset godina organizovan u duhu klasične MAČEVALAČKE ŠKOLE a ne mačevalačkog KLUBA. I kao što se u Školi vožnje ljudi ne trkaju već uče vožnju tako se i u Školi mačevanja uči mačevanje a ne takmiči se u mačevanju. Učenje mačevanja s jedne strane i pripremanje mačevalaca za takmičenja (treniranje) s druge strane, kao i u svakom drugom takmičarskom sportu, podrazumeva dve potpuno različite vrste rada, ulaganja, vežbanja i primene naučenog pošto OZBILJNO takmičarsko (a ne cirkus-šarlatan-kvazitakmičarsko) mačevanje zahteva ne samo velika psihofizička, vremenska i ozbiljna novčana ulaganja već i profesionalne stručnjake iz oblasti mačevanja.

 

USLOVI ZA TAKMIČENJA

 

ZAŠTO SMO MI ŠKOLA A NE KLUB?

 

           Mi, dakle, odbijamo doprinositi opštoj i sistematskoj sportifikaciji, veštačkom i prisilnom pretvaranju svega u takmičarenje i nadmetanje tj. život u modernom gladijatorskom svetu prestiža, hiperkonkurencije, "uspešnosti", brzine i konflikta. Smatramo da se ljudi izokola, još od detinjstva, pomoću "takmičarskog duha" - rivalstva u svemu, suviše i svuda indoktriniraju, programiraji i dresiraju za tržišni sistem "vrednosti" tj. primitivno gledanje na svet kao na prašumu nasilja i sveopšteg proždirućeg satiranja. U tom i takvom socijal-darvinističkom vrednosnom sistemu antikulture, tuče, konkurencije, agresije i predatorstva nema ničeg drugog i dubljeg osim prazne pohlepe koja uništava u svim oblastima života sve zdravo, vredno i ljudsko zamenjujući ga surogatima najnižih vrsta.

 

Jedino geslo modernog vremena - "Brže, jače, više",
za mačevaoca s pameću nije put koji vodi u vrsnost veštine već put u bespuća nestrpljenja, pohlepe i taštine.
Ako taj put nekog i odvede u neku veštinu to će uvek biti samo tamna strana veštine jer tamna strana čoveka neizbežno pruža samo tamnu stranu veštine.
  

  

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

 

IZ SVIH NAVEDENIH RAZLOGA

 

NE BAVIMO SE
SAVREMENIM TURBO-SPORTSKIM MAČEVANJEM

 

 

   
         

   

 

 

 

NE BAVIMO SE
SPORT-ISTORIJSKIM MAČEVANJEM

 

 

   
 

 

 

 

 

NE BAVIMO SE
TURISTIČKO-VAŠARSKIM
I OSTALIM VRSTAMA
TEHNO-VITEŠKOG MAČEVANJA

 

 

   

 

   

 

 

 

NE BAVIMO SE
EPSKIM
("PATULJAČKO-VILENJAČKIM")
I NEOVARVARSKIM
MAČEVANJEM

 

 

   

 

     

 

   

 

 

ZAŠTO SE MI NE IGRAMO
"VITEZOVA"

 

 

 

NE UČESTVUJEMO

 

           U aktivnostima raznih „viteških“ redova, grupa i pseudoistorijskih organizacija koje se okupljaju na festivalima, vašarima, sajmovima, šou programima, multimedijalnim i monomedijalnim performansima, instalacijama, maskaradama, paradama, maskembalima i kvaziscenskim turističkim manifestacijama. Razlog za ovo naše odbijanje je u tome što ne želimo od naše veštine praviti lakrdiju i spektakl, ne želimo da se naši članovi povređuju niti da od njih pravimo zabavljače, egzibicioniste, starlose i starlete, akrobate, žonglere, pajace ili scensku dekoraciju. Naša škola nema ni vremena ni interesovanja za stvari koje samo po izgledu imaju veze sa veštinom mačevanja, a zapravo služe samo za popunjavanje novinarskih rubrika, komercijalnu supkulturu i zabavu turista, dece i naroda u skladu sa starorimskim geslom "Hleba i igara".

 

 

Ne raditi isto što rade svi već biti različit i imati SVOJ stil,
jer stil nije sve ali bez stila sve je ništa, a modu - ono što
izjednačava, videti kao nedostatak i izazov za prevazilaženje
oduvek je bio zahtev svakog plemenitog karaktera.
U veštini i životu misliti, osećati i delati drukčije od
običnog i svih - ići sopstvenim putem a ne stalno u korak sa
većinom, kao po zvuku zajedničkog bubnja, - jer to nije
otmeno, a i zaglupljuje, znači ne samo dostizati lepo,
vredno i uzvišeno već i razvijati sebe i život.
Tom duhu SLOBODE, RAZLIČITOSTI i BOGATSTVA treba težiti i
za njega se boriti po cenu svih odbacivanja, pritisaka, samoća i žrtava
kako u veštini življenja tako i u veštini mačevanja jer
"Moda je prolazna a jedino je stil večan." (Iv Sen Loran) .
  

  

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

     

 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT