MAČEVANJE U BEOGRADU    
 

POLEMIKE / Polemics
 

 


Nelinearno (topografsko) i linearno mačevanje


Što se tiče kretanja nogu, a što stvara velike mogućnosti podjednako u odbrani i u napadu, ja smatram, a i uverio sam se na različitim primerima, da pažljivo i pravilno izvođenje ovih vrednih pokreta kako na vežbalištu tako i u pravoj borbi, donosi vrsnu pobedu a da njihovo brzopleto i nepravilno izvođenje ponekad može biti uzrok sramnih povreda i poraza.

(Di Grasi, 1594)


Mačevanje najvećim delom predstavljaju (suprotno od laičkog mišljenja) ne toliko pokreti rukama sa mačem koliko pokreti nogu i tela. Oni zapravo čine srž svakog dobrog mačevanja bilo da je reč o klasičnom (borbenom), sportskom ili scenskom mačevanju. Ovo je posebno izraženo kod teških i srednje teških mačeva kod kojih je udeo rada nogu borbi u odnosu na ruku (ruke) sa mačem gotovo dominantan.
U tom smislu svako ko se priprema za izvođenje dobre borbe radnjama nogu treba da posveti najveći značaj i pažnju imajući na umu u svakom trenutku uputstva starih učitelja mačevanja: "...prednost ipak ima onaj ko se kreće jer je on neizvesna meta tokom pokreta. Onaj ko se ne kreće je izvesna meta, jer nema pokreta." (Silver, 1599.)

Postoje samo dve vrste kretanja mačevalaca u borbi: linearno tj. pravolinijsko napred-nazad i nelinearno (topografsko) tj. u svim pravcima napred-nazad, levo-desno, koso-napred, koso-nazad, sa okretima…
Linearno kretanje je počelo da se koristi početkom 17. veka i karakteristično je za mačevanje špadom tj. malim dvorskim mačem. Koristi se i danas u sportskom mačevanju a za svoju glavnu karakteristiku ima asimetričnu iskošenost i neprirodnost stava i uprošćenost (minimalizam) kretanja.
Nelinearno (topografsko) kretanje je osnovno mačevalačko kretanje korišteno najviše u istoriji. Za svoju glavnu karakteristiku ima prirodnost stava i kretanja kao i raznovrsnost (maksimalizam) kretnji.
Između ove dve vrste mačevanja ne postoji apsolutna granica. Razlog je u nekolicini radnja koje ih povezuju i koje su im zajedničke. Tako u nelinearnom mačevanju nemamo samo kretanje u strane i krug (koje je dominantno) već i kretanje napred-nazad koje je prisutno ne samo u neutralnom kretanju već i napadu i odbrani (npr. iskorak i ispad). I obrnuto je slučaj. U linearnom mačevanju nisu prisutne jedino radnje napred-nazad u napadu i odbrani (koje su dominantne) već i koraci levo i desno i koso napred i nazad ali u znatno ograničenom prostoru pa i veličini (oko 2 metra). Iz tog razloga su se u periodu 18. veka u linearnom mačevanju u mnogim školama još održale i koristile neke radnje nogu iz ranijih perioda ali u kojima je linija pokreta pravolinijska (npr. Iskorak a često i bod leđa – „spin”). Iskorak je korišten iznimno i retko i tokom 19. veka i početkom 20. veka u sportskom mačevanju sabljom samo se tada zvao prekorak. On je kasnijim pravilima ukinut za upotrebu u savremenom sportskom mačevanju.
U izlaganju ove dve osnovne tehnike kretanja počinjem sa linearnim mačevanjem ne samo zato što smo mu savremenici, pa nam je bliže, već i zato što je po kvalitetu i kvantitetu radnji tehnički znatno prostije i jednostavnije za savladavanje.


Linearno


Stav

Stav (gard) predstavlja najzgodniji položaj tela i oružja koji ima mačevalac a iz koga je podjednako spreman za napad, odbranu i kontranapad. Mačevalac se u stav postavlja pre početka akcije u stavu se kreće za vreme trajanja akcije i u stav se vraća uvek nakon izvršene akcije.
Stav u sebi sadrži dva elementa: položaj nogu i položaj ruku. Kad je reč o položaju nogu mačevaoci se kreću po zamišljenoj liniji koja se zove bojeva linija i ona prolazi između njihovih nogu tako da dodiruje njihova stopala. U linearnom kretanju, zato što je glavni i osnovni pravac kretanja napred-nazad, ugao između stopala je 90 stepeni pošto je tada spreg sila u koraku u najvećoj meri specijalizovan za pravolinijsko kretanje.



Kad je reč o težištu (napred-nazad) i dubini stava oni su varirani za različite škole kao i manje ili veće bočno iskošenje grudi prema protivniku.
Položaju nenaoružane ruke je nešto više varjabilan: gore-napred, gore-nazad, horizontalno napred, vertikalno uz grudi…
Kad je reč o položaju naoružane ruke mač je horizontalno-vrhom napred, gore-vrhom desno, gore-vrhom levo.
Varijacije ovog opšteg stava postoje u vidu raznih škola od kojih su najvažnije španska, italijanska, francuska i nemačka. Ovde ću samo na kratko ukazati na finese:

- Španska škola: mačevalac stoji gotovo uspravno, razmak između nogu je veoma mali, ruka sa mačem je pružena skoro potpuno, leva ruka je ili sasvim opružena dole ili podignuta gore ali sa jako podignutim laktom i prstima na dole. Težište tela je na sredini.

- Francuska škola: mačevalac je u visokom stavu ali ne kao u španskoj školi. Razmak između nogu je mali ali veći nego kod španaca (1,5 stopala). Ne puno profilan stav. Ruka sa mačem je polupružena, leva ruka stoji gore i nazad. Težište tela je na zadnjoj nozi.

- Nemačka škola: mačevalac stoji u srednje dubokom stavu. Razmak između nogu 2 stopala. Ruka sa mačem je gotovo pružena sa šakom u visini ramena a vrhom mača usmerenim u trbuh protivnika. Težište je u napred sa gotovo opruženom zadnjom nogom. Zadnja ruka najčešće laktom uz telo a šakom kod brade.

- Italijanska škola: mačevalac stoji u dubokom stavu. Stav je dosta iskošen. Razmak između nogu je preko 2 stopala. Ruka sa mačem je gotovo pružena. Težište tela je na sredini. Zadnja ruka je laktom podignuta do ramena a podlaktica je postavljena horizontalno prstima prema protivniku.

- Poljska, ruska i mađarska škola su karakteristične za mačevanje 20. veka ali kao škole vezane isključivo za sportsko-takmičarsko mačevanje. Za sve škole u 19. veku zadnja ruka ima položaj iza leđa ili na boku bez obzira da li se mačuje špadom ili sabljom. Za škole sportskog mačevanja do 70-tih godina zadnja ruka je gore i nazad. U 80-tim se sve više spušta do grudi ili boka a u 90-tim je gotova sasvim opružena dole i viseći landara kao mrtva uz nogu ili čak između nogu.

U linearnom mačevanju je stav nepromenjljiv što znači da mačevaoci sve vreme mačevanja ostaju istom nogom (desnom kod dešnjaka) napred.

Kretanja u klasičnom (borbenom) linearnom mačevanju su:

1) Polukorak napred i nazad savladava prostor od oko 1 stopala.

2) Korak napred i nazad savladava prostor od oko 1,5 - 2 stopala.

3) Ispad savlada prostor od oko 3,5 - 4 stopala. (ukršteni ispad 8 stopala)

4) Skok napred prostor od oko 4 - 4,5 stopala;ukršteni skokovi oko 5 stopala.

5) Dvokorak (ukršteni korak) savladava prostor oko 5 stopala.

6) Patinanda savladava prostor oko 5,5 - 6 stopala.

7) Iskorak savladava prostor od 6 stopala

8) Skok u protivnika (fleš) savladava prostor oko 7 i više stopala u zavisnost od tipa.

9) Balestra savladava prostor od 8 i više stopala.

Kad je reč o sportskom mačevanju broj gore izloženih radnji se redukuje i svodi na:

1) Korak napred i nazad

2) Ispad

3) Patinanda

4) Fleš


Od 80-tih godina 20. veka izvedena je još jedna redukcija koraka sportskog mačevanja i oni su svedeni na "boksersko kretanje". Naime, razvoj savremenog sportskog mačevanja išao je u pravcu brzine i atletizma. U onoj meri u kojoj se u klasičnom mačevanju radnje napada i odbrane izvode iz mirovanja ili stabilnog kretanja u modernom mačevanju se radnje izvode iz neprestanog skakutanja. U tom smislu se mačevaoci kreću napred i nazad i izvode napade (ispadom ili flešom) i odbrane iz sitnih skokova na vrhovima prstiju.



Nelinearno (topografsko) mačevanje

Kao što je već rečeno ovo je kretanje koje se u mačevanju koristilo od otkrića mača (bronzano doba) pa sve do 17. veka. Mačevaoci se u ovom slučaju kreću u svim pravcima i na sve načine koristeći svaki položaj svoga tela kako za neutralno (pripremno) kretanje tako i za napad i odbranu. Dok, kada je reč o borbi linearno i pravolinijsko kretanje nema svoj pandan u prirodi nelinearno kretanje je glavno borbeno kretanje. Naime, sve životinje se u borbi kreću nepravilno, nepredvidivo, promenjljivog pravca i sa različitim usmerenjima. Na taj način progonjeni varaju progonitelja ili napadač žrtvu. Pravolinijsko kretanje se izvodi samo kao finalni - završni čin borbe.

Obzirom da je ova vrsta kretanje promenjljivog karaktera po pravcu i intenzitetu jedna od najvažnijih stvari u njegovom savladavanju i upražnjavanju jeste fizička ravnoteža - stabilnost. Mačevalac je stekao fizičku ravnotežu, tj. dobro savladao korake, tek kad je uspeo da u svakom trenutku izvodjenja borbenih radnji poseduje stabilnost - stalnost borbenog položaja tokom svih manevara. Ova ravnoteža se obezbeđuje održavanjem težišta nisko, pravilnim izvođenjem radnji i održavanjem pravilnog razmaka između nogu. U tom smislu postoji pravilo: dobro naučena i izvedena mačevalačka radnja je ona u kojoj mačevalac, kada je izvede, može ostati stabilno (bez ljuljanja i napora održavanja ravnoteže) neograničeno vreme i iz nje stupiti u drugu radnju u kojoj takođe može ostati neograničeno vreme itd.

Navedenom treba dodati još nešto. Ravnoteža koju je steklo telo u samostalnom kretanju se narušava kad se koristi oružje koje je veće težine i u zamahu daje inerciju što mačevaoca izbacuje iz ravnoteže. Ovo je posebno od značaja u borbi sa teškim jednoručnim, jedno-ipo ručnim i dvoručnim mačem. Tako kod upotrebe teškog dvoručnog mača zamasi zbog inercije oružja neprestano izbacuju telo mačevaoca iz ravnoteže da bi zatim telo uspostavljalo iznova stabilnost i ravnotežu vodeći mač i dajući mu inerciju. Da bi sve ovo bilo izvodljivo neophodno je da glumac maksimalno kontroliše svoje težište tj. vlada njim.

Obzirom da se u ovoj vrsti mačevanja izvodi kretanje u svim pravcima radi lakšeg razumevanja radnji nogu potrebno je zamisliti na tlu brojčanik sata u čijem centru se nalazi mačevalac.

Bojeva linija mačevalaca osim što nije zajednička tokom borbe se neprestano kreće i menja po pravcu jer osnovni cilj u borbi nije kao u linearnom (borbu voditi po zajedničkoj liniji) već suprotno: u svakom trenutku formirati sopstvenu bojevu liniju prema protivniku a biti neprestano van bojeve linije protivnika. Ova ključna razlika između koraka linearnog i nelinearnog mačevanja potiče od bazične logike ova dva stila mačevanja. Dok je u linearnom cilj pogoditi nakraćim i najbržim putem u nelinearnom cilj je pogoditi najbezbednijim putem. I dok se u borbenom linearnom mačevanju bezbednost u napadu i odbrani ostvaruje radnjama ruke (isključenja) u borbenom nelinearnom ona se ostvaruje i radnjama ruke (isključenjima) i radnjama tela (koraci i eskivaže).

Stav

U nelinearnom mačevanju ugao između stopala je drugačiji nego u linearnom a zavisi od tipa mača koji se koristi. Ovakav stav je potreban obzirom da je kretanje u svim pravcima ravnopravno tj. nema privilegovanog smera pa je i potrebna povećana spremnost pa i stabilnost za pokret u bilo kom smeru a ona se dobija većim uglom između stopala.

Kod dvoručnog mača i leva i desna noga odstupaju od položaja stopala u linearnom kretanju. Ovo je posledica toga što je stav sa dvoručnim mačem više čeoni nego kosi jer druga ruka povlači i drugi-zadnji kuk više u napred pa i ramena i stopalo druge-zadnje noge.

Kad je reč o jednoručnom viteškom maču, rapiru i sablji izmena položaja stopala u odnosu na linearni stav se odnosi samo na zadnju nogu dok je prednja i dalje usmerena pravo u protivnika obzirom da se mač koristi samo jednom rukom i stoji se profilno.

Dakle, leva noga (koja je pozadi) je prstima stopala blago usmerena u napred a stopalo desne noge (koja je napred) je usmereno pravo prema protivniku.

Kad je reč o položaju nogu u odnosu na protivnika do 15. veka u upotrebi je bio kontrastav tj. leva noga je napred a mač se nalazi u desnoj ruci. Kontrastav vodi poreklo od položaja tela dok leva ruka drži štit. Kako je štit bio odbačen a počeo se upotrebljavati mali štit, zatim daga (bodež za levu ruku) i kako je zbog olakšavanja mača i njegove sve veće upotrebe za bod nastupio period tranzicije ka desnom stavu, u periodu druge polovine 15. veka kako gde u Evropi osnovni stav je bio mešovit levo-desni. Od 16. veka u najvećoj meri osnovni stav je desni ali niz kretanja i radnji u kontrastavu su zadržane uz lagano nestajanje sve do 17. veka.

Leva ruka, ukoliko se ne koristi za bodež, štit ili neko drugo oružje, ne stoji kao u sportskom mačevanju već je u aktivnom odnosu prema protivniku:

- Postavljena uz telo a okrenuta dlanom prema kolegi.

- Postavljena horizontalno sa savijenim laktom dlanom okrenutim dole a u visini brade.

- Spuštena dole levo do visine kuka sa dlanom okrenutim prema tlu

- Postavljena horizontalno u visini brade dlanom prema tlu ali prstima prema kolegi.

- Podignuta do glave ali šake okrenute dlanom od lica.

- Slobodno opruženo visi dole.

- Savijena u laktu usmerenim u nazad šakom drži levi bok.

Svi navedeni položaji nisu prosto formalni već suštinski i očuvani kao tekovina ranije funkcije ove ruke (bodež, rukavica za hvatanje i sklanjanje, plašt, štit…). Kasnije će ovi položaji delimično biti i oznake škole ili nacionalnog stila.

Krajem 17. veka u borbi špadom (malim dvorskim mačem) leva ruka se prvo opruženo podiže skroz vertikalno iza glave a u 18. veku se savija u laktu i tako se dobija položaj ruke karakterističan za sportsko mačevanje.

Za razliku od linearnog mačevanja u kome je stav nepromenljiv u nelinearnom mačevanju on je promenjljiv tj. mačevaoci neprestano napreduju ili se povlače, napadaju ili brane u oba stava (i levom i desnom).

Ovde treba napomenuti još jedan specifičan slučaj – inverzni stav, karakterističan za špansku školu. Naime, dok je u stavu desna noga napred a leva nazad a bojeva linija ide prema protivniku tako da je osnovni pravac kretanja napred-nazad u inverznom stavu desna noga je usmerena prema protivniku ali je bojeva linija formirana ne napred prema protivniku već levo i desno tako da je osnovni pravac kretanja u odnosu naprotivnika levo-desno i ako se napadi ispadom ili iskorakom izvode napred desnom nogom. To znači da su se bojeve linije formirale paralelno. Za ovu školu je karakteristično da je u kretanju koristila tzv. "magični krug".


Položaj naoružane ruke sa mačem

Ruka sa mačem je u najrazličitijim položajima i raznovrsnost je najveća: dole-vrhom napred, dole-vrhom levo, dole-vrhom desno, dole-vrhom nazad, horizontalno-vrhom napred, gore-vrhom desno, gore-vrhom levo, šaka gore a mač vrhom dole… Ovi raznovrsni položaji su posledica tehnike mačevanja pravim mačem koja se sastoji od neprestanih izmena poziva, pozicija i parada čime se otežava protivniku kontrola nad mačem.

Kretanja u nelinearnom mačevanju

Svim kretnjama koje se koriste u linearnom mačevanju dodaju se još:

1) Promena stava

2) Kretanje napred-nazad u stavu, kontrastavu i promenama stava

3) Koraci desno i levo

4) Kosi koraci levo i desno

5) Kosi koraci u levo i desno napred i nazad

6) Kružni koraci levo i desno

7) Kružni koraci u mestu

8) Iskorak

9)Ispad i iskorak iz kontrastava

10) Ispad polulevo i poludesno

11) Ispad u levo i desno

12) Iskorak polulevo i poludesno

13) Spin (bod-leđa)

14) Okreti (11 vrsta)

15) Prolazi (4 vrste)

16) Eskivaže (u levo i desno, poluokretima i okretima, u nazad, u napred, dijagonalne (kose), na dole i na gore –ukupno 22 tipa eskivaža).



 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT