MAČEVANJE U BEOGRADU    

MAČEVANJE U BEOGRADU - POSEBNI PROGRAMI

ШКОЛА МАЧЕВАЊА
"СВЕТИ ЂОРЂЕ"

 

  Svako sebe neka uzida“ (Pavle, Poslanica Efes.)
Zašto se u mačevanju slepo držati npr. stila učitelja Fiore Dei Liberia iz 15. veka ili Majera iz 16. veka, dakle, insistirati na istorijskom mačevanju?
Noli iurare in verbo magistri – ne treba se zaklinjati na reči učiteljeve, jer svaki od tih stilova može se oploditi i drugim stilovima njihove epohe i tekovinama koje će veština mačevanja tek steći do danas.
U svemu postoje dve vrste ljudi: pioniri – oni koji otkrivaju, stvaraju, traže i krče nove puteve, i oni drugi, epigoni – koji preuzimaju i koriste ono što je već stvoreno.
Stoga ima i škola kojima nije cilj istorijska reprodukcija već kreacija: zidanje sopstvene građevine od autentične građe - stvaranja originalnog stila mačevanja.
Epigoni - oni koji se bave prošlošću da bi rekonstruisali ono što je bilo, pionirima - onima koji se bave prošlošću da bi pomoću onog što je bilo kreirali buduće, često prebacuju za nasilje nad istorijom.
Ali takvima treba odgovoriti kao što je odgovorio i Dima svojim kritičarima na optužbe da je "silovao istoriju" - "možda i jeste tako ali sam, ipak, napravio lepu decu."
Dobar mačevalac ispunjava misiju prema svojoj veštini ne samo time što je epigon već i pionir: tako što dostignuto pasivno preuzima i čuva ali ga i kreativno bogati i razvija.
Vrhunac u bilo čemu nije večno stajanje na blagu davno nestalih epoha već u znanju i umeću da se iz njega i na njemu stalno iznova stvara neki novi život.
Samo tako mačevanje postaje klasična veština - istovremeno živa prolaznost i paradigma večnosti.

 

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

 

MAČEVANJE KRATKIM MAČEM (GLADIJUS), MALIM I SREDNJIM ŠTITOM

 

     

 

 

     

   

 

MAČEVANJE MALIM I VELIKIM PLAŠTOM I MAČEVANJE SA DVA KRATKA I DVA DUGA MAČA

 

 

 

DUELNO MAČEVANJE (razoružanja, hvatovi, poluge, bacanja…)

 

 

MAČEVANJE TESAKOM

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* KONTAKT