MAČEVANJE U BEOGRADU    
 


 

ISTORIJA SCENSKOG MAČ.
NASTAVA
IGRE S MAČEVIMA
 

SCENSKO MAČEVANJE

Obaveštavamo zainteresovane da je izlazak iz štampe srpsko-engleskog dvotomnog izdanja knjige "POZORIŠNO MAČEVANJE I UMETNOST SCENSKE BORBE" profesora mačevanja Aleksandra Stankovića pomeren za maj 2009. godine. Knjiga treba da bude izdata kao međunarodni projekat u saradnji sa Centrom za dramski odgoj BiH i Ministarstvom za obrazovanje republike Srbije kao prvi udžbenik iz ovog scenskog predmeta za akademije i fakultete iz oblasti filmske, pozorišne i drugih scenskih umetnosti.

 

 

Mačevanje za pozorište, film, balet… Multidisciplinarna scenska umetnost koja kombinuje glumu, veoma cesto igru i pesmu, sa elementima dramatizacije bezbednog i efektnog nasilja. Scensko macevanje je najatraktivniji deo umetnosti scenske borbe zbog cega se cesto svrstava i u scenski spektakl. Pod scenskim macevanjem se podrazumeva rukovanje scenskim macevalackim oružjem po zakonima pozorišne, filmske ili plesne umetnosti a prema uzorima realnih ili sportskih borbenih duela. Pozorišno macevanje je najrazvijenija i najsloženija forma scenskog macevanja. Nastalo je još u anticko doba sa prvim borbenim plesovima. Ekspanziju je doživelo u doba Šekspirijanskog pozorišta i pozorišta 19-20. veka. Svoju renesansu ima danas sa savremenim filmskim akcionim spektaklom. U svim ozbiljnijim pozorištima i vecim operskim i baletskim kucama širom sveta, kao i na svim akademijama za dramu i film postoji, vec više od stotinu godina, medu najstarijim obaveznim predmetima. Scensko macevanje nema nikakve dodirne tacke niti veze sa sportskim macevanjem (onoliko koliko ima i sport sa pozorištem), a relativno malo, i na specifican nacin, ih ima i sa pravim, borbenim macevanjem (onoliko koliko realnost ima veze sa umetnošcu).
Rad u ovoj oblasti, ukoliko se za cilj ima kvalitetna i uspešna scenska borba podrazumeva više elemenata: znanja iz istorije oružja, opreme i tehnika macevanja raznih epoha i stilova, znanja iz oblasti režije scenske borbe – planove, linije kretanja borbe na sceni, kretanje masa na sceni, ritam i dinamiku borbe, stilizaciju borbe koja može biti realisticka, ekspresionisticka, futuristicka, romanticna, impresionisticka, komicna…, znanja iz oblasti dramaturgije scenske borbe, umetnosti borbenog scenskog pokreta, glumacke artikulacije, individualne i istorijske karakterologije macevalaca u scenskoj borbi, znanja iz oblasti upotrebe tehnike audio i vizuelnih efekata u scenskoj borbi, zakona muzike (kad je rec o muzicko-plesnoj koreografiji – »macevanju po notama«), zakona i pravila filma, znanja iz pedagogije rada sa glumcima, zaštite i bezbednosti…, i naravno, ono što je najvažnije u ovom poslu - UMETNICKI TALENAT. Iz svih navedenih razloga ucenje scenskog macevanja podrazumeva dugogodišnje i strucno rukovodeno ucenje i vežbanje bez cega scenska borba najcešce poprima formu kica, cirkusa ili lakrdije. Najsloženiji vid scenskog macevanja je baletsko macevanje i komicno stilizovano pozorišno macevanje.

Pozorišno mačevanje je najrazvijenija i najsloženija forma scenskog mačevanja. Ono je od pamtiveka imalo veliku ulogu u glumačkom životu. Mnogobrojni pozorišni komadi koji tretiraju grčke klasike, a Šekspir gotovo u celini, kao i mnoštvo pozorišnih dela iz perioda XVI, XVII i XVIII veka drugih autora, u sebi sadrže više ili manje mačevalačkih scena, a mnogi su i napisani sa namenom da  prvenstveno publiku očaraju ovom drevnom veštinom. (Tri musketara, Sirano, Zoro...) Pojedini tipovi pozorišta (komedija del arte) gotovo da i ne mogu postojati bez poznavanja ove veštine, pošto je većina likova na razne načine tipski vezana za mačevalačke scene: Kovjelo, Kapitano, Brogela, Arlekino, Fritelino,  Čincio

Iz tog razloga, u svim pozorištima i većim operskim i baletskim kućama širom sveta, kao i na svim  Akademijama za dramu i film postoji već decenijama, gotovo među najstarijim obaveznim predmetima, pozorišno mačevanje.

Ovaj predmet daje glumcima osnove obuke u mačevalačkoj veštini kako bi mogli izvoditi scene koreografisane mačevalačke borbe sa preciznošću koja je potrebna za plesnu tačku. Samo glumci koji spretno i maštovito koriste oružje mogu publiku svojom energijom i lakoćom veštine navoditi da svim srcem veruje i uživljava se u njihove poze i akcije, a što je glavni cilj svakog vrhunskog glumca. Ukoliko se to želi, rad na mačevalačkim scenama mora da bude stručan i maštovit, u njemu ne sme biti proizvoljnosti i improvizacije.

Scensko mačevanje ima poseban značaj ne samo za glumce već i za dramaturge i režisere koji rade na postavljanju komada sa mačevalačkim scenama, pošto se samo dobro zamišljena, izrežirana i koreografisana scenska borba može dobro i odglumiti. Iz tog razloga je scensko mačevanje, kao i teorija scenske borbe uopšte, predmet koji se širom sveta izučava ne samo na katedrama za glumu već i katedrama za dramaturgiju i režiju.

Scensko mačevanje, ukoliko se redovno upražnjava, ima i posredan, ali veoma bitan značaj za glumce, koji se ogleda u razvijanju i održavanju fizičkih sposobnosti obzirom da mačevanje spada u multidisciplinarne sportove. U tom smislu ono posebno pozitivno utiče na razvoj motorike, koordinacije pokreta, pažnje, koncentracije, brzine, izdržljivosti, strpljenja i snalažljivosti - sve su to osobine od najvećeg značaja za glumački zanat.

Lepota scenskog mačevanja je oduvek privlačila pažnju svih generacija i budila osećaj za romantično. Nigde drugde zločin nije tako brutalan a ritual uvođenja pravde elegantan i pobeda dobrog nad zlom slavna kao što je to u mačevalačkim scenama za pozorište i film.

Iz tog razloga su pozorišna i filmska dela koja u sebi sadrže spektakl mačevanja oduvek bila atraktivna i posebno posećena. U tom smislu bi se moglo reći da ona spadaju u retke žanrove koji su uvek uspešni pošto nikad ne ostavljaju, čak i najraznovrsniju publiku ravnodušnom. 

 

 

 

 

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT