Brzina - lepota sportskog mačevanja

»…Brzina je nezaobilazna komponenta svakog sporta, pa i mačevanja. Brzina je za mene zapravo ono glavno, najvažnije i najlepše u mačevanju. Ko je brži taj uspeva i pobeđuje. Brzina nije najvažnija samo u sportu već i svuda oko nas jer živimo u sveta u kome je cilj u svemu postići što veću brzinu i za što kraće vreme učiniti što više.«

Vesna Maričić, Beograd

ODGOVOR

Znate li šta se dešava kada pustite jednu metalnu kuglicu da vertikalno pada između dve tačke između kojih se kreće horizontalno druga metalna kuglica u istoj ravni? Što se horizontalna kuglica sporije kreće to će je vertikalna kuglica češće mimoilaziti i slobodno će propadati u prazninu. Što se horizontalna kuglica bude kretala brže to će rasti i verovatnoća njihovog sudara i vertikalna kuglica će ređe uspevati da propadne. Napokon, u jednom trenutku, kad brzina kretanja horizontalne kuglice između dve tačke postane mnogo veća od brzine pada vertikalne kuglice, vertikalna kuglica će se ponašati kao da skakuće po čvrstoj podlozi, da stoji na tlu i da se ispod nje uopšte ne nalazi nikakva praznina. 

Ista situacija važi i za svakodnevicu savremenog života. Ona sa svojim načelom brzine i ubrzavanja intenzivnim pokretom prikriva od čoveka ogromnu prazninu koja stvarno postoji ispod njegovih nogu stvarajući privid i lažni osećaj stajanja na nečem čvrstom. Ali neka čovek današnjice smogne hrabrosti da malo uspori ili se zaustavi ne bi li promislio, osetio, video i premerio u tišini i miru svoj svakodnevni dan tj. život. Tada će početi da propada jer uočiće da njegova stvarnost postoje samo dok brzo i bezglavo juri između dve tačke:GRABEŽA da se što više stekne, dohvati, uhvatio i ima, i POTROŠNJE da se što više konzumira, doživi ili potroši dok, zapravo, sav PRAVI, suštinski život ispunjen lepotom i vrednošću sa strane prolazi pored njega u nepovrat u njegovom jurenju.   
Kad čovek živi bez pravog, suštinskog, života u njemu se otvara velika unutrašnja praznina. Tada on, pokušavajući da odagna njenu monotoniju pronalazi spas u AKCIJI i njenoj opijajućoj BRZINI. Brzina je NARKOTIK savremenog čoveka koji ga sprečava (kao jureća horizontalna kuglica) da vidi i propadne u prazninu savremenog sveta. Ali, kao što svaki narkotik vremenom slabi u svom dejstvu tako slabe i brzina i akcija zbog čega čoveku treba sve više brzine i sve više akcije jer praznina i monotonija sustiži postajući sve veći…, i tako u krug…, Tada je neizbežno da čoveku jednog trenutka (ako do tada nije umro od infarkta) i sama akcija i brzina, to ogromno trčanje nikud, postanu dosadni. Od tog trenutka čvrstina tla ispod njegovih nogu se otkriva kao privid i čovek mora ili da potraži drugačiji način života koji podrazumeva USPORAVANJE ili da propadne u nju.

Ima stvari oko nas koje se dešavaju brzo, ima stvari koje dešavaju sa umerenim brzinama, ima stvari koje se odvijaju veoma sporo. Lepota, značaj i vrednost se nalaze u mnogo čemu upravo u brzini njegovog dešavanja ali i obratno, isto toliko stvari oko nas i u nama imaju vrednost i lepotu upravo i jedino po tome što se dešavaju lagano, postepeno, sporo ili postoje skoro večno i nepokretno. U mnogo čemu istina stvari nije ni u brzini ni u sporosti već njihovoj kombinaciji (kao npr. u pravom, borbenom, mačevanju pravim mačevima) a u mnogo čemu je i u tome što ono brzo počinje da usporava i pretvara se u sporo ili obratno, ono sporo počinje da ubrzava… Dakle, i ovde, kao i svuda u prirodi RAZNOVRSNOST i BOGATSTVO mogućnosti čini istinu života a ne jedno koje je izabrano ili nametnuto i forsirano do bolesnog. Meni je žao što je ovo gledište za neke "nesavremeno" i možda "neameričko" ali je zato slobodno i utemeljeno zbog čega ima pravo i na svoje postojanje i svoje obožavaoce.

KAD JE REČ O SPORTSKOM MAČEVANJU I NJEGOVOJ SUŠTINI I "LEPOTI" (mada se kaže da o ukusima ne treba raspravljati - ali ovde nije reč o ukusu već neukusu) KOJA SE NALAZI U BRZINI, ODGOVORIĆU SAMO JEDNOM KARIKATUROM.

* NASLOVNA

* GLAVNA STRANA

* NAŠI PROGRAMI

* KONTAKT