....
 |
|
ШКОЛА МАЧЕВАЊА "СВЕТИ ЂОРЂЕ" |
| www.macevanje.org |
MILAN NERALIĆ
Tekst preuzet iz knjige
»Viteško, dvorsko i građansko mačevanje u Beogradu 1403–1940
(Aleksandar Stanković)
Rođen u Slunju (Kordun) 26.II. 1875. godine. Otac mu se zvao Mijat. Donedavno se verovalo da originalno Neralićevo ime glasi Milan, no on se na svim ranijim dokumentima potpisivao i predstavljao kao Mile. Austrijanci i Nemci su mu ponemčili ime u Michael pa je dugo bio zvan Mihajlo. Glavni učitelj mačevanja u Austrijskoj vojsci 1901-1908. godine. Najveći deo života je proveo u Beču i Berlinu. Završio je školu za vojne učitelje mačevanja u Bečkom Novom Mestu 1895-98). Na II Olimpijskim igrama 1900. godine u takmičenju za učitelje mačevanja – profesionalce u konkurenciji 2 legendarna Italijana Contea i Santelija i pet Francuza od kojih su tri legende: Delibes, Hebrant i Michaux osvaja za Austriju bronzanu medalju i prvu olimpijsku medalju među mačevaocima južnoslovenskog porekla.
Neralić kao učenik mačevanja – u Školi za vojne učitelje mačevanja (Bečko Novo mesto, 1895-98) ispoljava upornost, pronicljivost i nepokolebljivost volje za savladavanjem zadataka. Svaku akciju je morao u potpunosti ovladati. U školu je ušao kao mladić sa ocenom: zbijen, zdepast, troma i neelastična hoda. Prema ovoj oceni verovalo se da u školi mačevanja neće uspeti i da će biti vraćen u pukovniju. No, od lošeg učenika postao je odličan borac, a od zdepasta kordunaša – elegantan čovek. U školu su primani samo najperspektivniji mačevaoci iz svih pukovnija Austro-Ugarske. Nakon tri meseca vežbanja u školi je vršena rigorozna selekcija. Na prvom kontrolnom ispitu Neralić je dobio negativnu ocenu, ali je učinio ono što niko nije očekivao. Zamolio je zapovednika da mu da rok za popravak. Iskrena molba i odlučnost imponovala je zapovedniku. Molba je pozitivno rešena. Neralićeva gvozdena volja došla je do punog izražaja. Rad nogu vežbao je u spavaoni, a kada mu je to bilo zabranjeno, nastavio je s vežbanjem na tavanu, pa i do pola noći. Kada mu je i to mesto za vežbanje bilo zabranjeno, nastavio je u podrumu kasarne. Da mu se leva noga ne bi pomerala u ispadu vezao ju je za zid ili tavanicu. Tako je usavršio mačevalački ispad. Nakon nekoliko meseci, na ponovnom ispitu, Neraliću je dodeljena ocena – odličan! Umesto da se vrati u pukovniju, završio je »Normalni kurs«, a godinu dana kasnije i »Specijalni kurs« Zatim je u školi mačevanja od 1898. godine bio pomoćni, a od 1901-1908 postaje glavni učitelj mačevanja. Rad nogu je usavršio do te mere da je – jedini u svetu- izvodio »shut« (»leteći ispad«) tj. istovremeno skok napred i ispad. Kod ove akcije, nakon skoka umesto doskoka, mačevalac (dok leti) u vazduhu izvodi ispad. U tom položaju i pada na tlo. Radi usavršavanja odbrane levim bi se ramenom postavio uza zid te se branio samo oružjem, a ne i izmicanjem. Iz istog razloga se branio i sabljom kod koje je sečivo bilo skraćeno na 30-40 cm dužine. Radi vežbanja napada protivnik bi stao uza zid, a Neralić bi napadao. Napad (korak napre – ispad) mu je bio tako brz, da se gotovo nije ni našao mačevalac koji bi mogao taj napad braniti, pa makar bi Neralić – radi vežbe unapred izjavio gde će gađati. Nikad nije mirovao, a – kako je sam govorio – »nikada nije imao vremena«. U radu nije priznavao poteškoće, a neustrašivost je izvirala iz čitavog njegovog bića. Bio je dobronameran i altruist, od svakog voljen i poštovan. Veliki deo svog života je proveo u Beču i Berlinu. Imao je i jedan dvoboj. Nije se mogao pomiriti sa činjenicom da mora ubiti protivnika. Smišljeno, učinjeno. Napao je i protivniku je naneo laku ranu. Doktor je zaustavio borbu, a sekundanti oglasili: »Zadovoljština je data u potpunosti«. Nikad nisam – govorio nam je Richard Verderber, komandant škole mačevanja – video Neralića tako sretnog kao taj put. Po svojoj plemenitoj naravi ni u dvoboju nije mogao učiniti nekom nešto nažao.
Neralić kao borac. – Kao profesionalni učitelj mačevanja na turnirima nije nastupao u borbi sa amaterima. Već od 1898. godine, kao pomoćni učitelj mačevanja, a zatim kao učitelj mačevanja, nastupao je s velikim uspehom na vojnim turnirima i mačevalačkim akademijama širom Austro-Ugarske, te na mačevalačkim turnirima širom Evrope. U Parizu, na olimpijskim igrama 1900. godine u takmičenju za učitelje mačevanja – profesionalce pojedinačno u konkurenciji 2 legendarna Talijana Contea i Santelija te pet Francuza od kojih su tri legende: Delibes, Hebrant i Michaux osvaja bronzanu medalju! U Beču 1904. godine se organizuje meč Neralić - Kirchhoffer u hotelu »Continental« a na predlog slavnog učitelja mačevanja Barbasetti-a. Ovaj događaj je bio svetski spektakl. Već sama činjenica da je Neralić bio izabran za protivnika na celom svetu proslavljenog Francuza govori nam, da je Neralić slovio kao najjači floretaš Austro-Ugarske koji se mogao suprotstaviti levorukom Kirchhofferu. Neralić je sedmicama bio u velikoj brizi, jer u krugu svojih kolega nije imao levorukog protivnika za trening pred meč. Ovoj neprilici je doskočio na duhovit način: stupivši pred ogledalo na svojem je liku ispitivao slabe strane levorukog protivnika. U ovoj borbi, u kojoj je Neralić tesno izgubio, prvi pogodak je dao Neralić. U ono vreme, pa čak i do prvog svetskog rata smatrao se posebnim uspehom i čašću dati prvi pogodak u borbi, bez obzira na konačni ishod borbe. Bučar, i sam kasnije legenda mačevanja, navodi da je taj prvi pogodak, kao i deo tok meča, bio svetska senzacija. Neralić je na 6 najvećih vojnih turnira Austro-Ugarske osvojio zlatne medalje, kao i na 6 najvećih svetskih turnira u periodu od 1899 do 1914. godine. Godine 1904 nastupio je na mačevalačkoj akademiji u Velikom Bečkereku na kojoj je učestvovao i Šarl Duse iz Beograda. Veliki dio života proveo je u Berlinu i Beču, gdje je djelovao kao učitelj mačevanja. Njegov najpoznatiji učenik bio je Richard Verderber, srebrene i brončane medalje na Ljetnim Olimpijskim igrama u Stockholmu 1912. godine. Umro je u Austriji, Bečko Novo mesto 17.II 1918. godine
* NASLOVNA
* KONTAKT